Збијено звездано јато — разлика између измена

м
мале измене
м (мале измене)
[[Слика:A_Swarm_of_Ancient_Stars_-_GPN-2000-000930.jpg|мини|300п|десно|Јато [[М80]] је класичан пример збијеног јата. Налази се 28.000 [[светлосна година|светлосних година]] од Земље и садржи стотине хиљада звезда.]]
 
'''Збијено''' (или '''глобуларно, кугласто, затворено''') '''звездано јато''' је сфероидан скуп [[звезда]] који орбитира око средишта галаксије као њен [[сателит]]. Звезде у збијеним јатима су чврсто везане гравитацијом што даје јатима њихов карактеристичан сфероидан облик. Због утицаја гравитације, концентрација звезда у јату је велика и расте према средишту.
 
Збијена јата просечно садрже стотине хиљада старих звезда. Већином се налазе у халоу галаксије и много су старија, већа и гушћа од [[отворено јато|отворених јата]] у диску галаксије. Око [[Млечни пут|Млечног пута]] досад их је откривено око 158<ref>{{cite web
| volume = 384 | pages = 50–61
| url = http://adsabs.harvard.edu/cgi-bin/bib_query?1992ApJ...384...50A
| accessdate = 27. 5. 2006. | doi = 10.1086/170850 }}</ref> Веће галаксије, попут [[МесијеМесје 31|Андромедине галаксије]] садрже и по 500 јата.<ref>{{cite journal
| author = Barmby, P.; Huchra, J. P.
| title=M31 Globular Clusters in the Hubble Space Telescope Archive. I. Cluster Detection and Completeleness
| journal=The Astronomical Journal | year=2001
| volume=122 | issue=5 | pages=2458–2468
| url=http://www.journals.uchicago.edu/doi/full/10.1086/323457 | doi = 10.1086/323457 }}</ref> Џиновске елиптичне галаксије попут [[МесијеМесје 87|М87]] садрже и до 10.000 збијених јата.<ref>{{cite journal
| author=Strom, S. E.; Strom, K. M.; Wells, D. C.; Forte, J. C.; Smith, M. G.; Harris, W. E.
| title=The halo globular clusters of the giant elliptical galaxy Messier 87
==Историја посматрања==
 
Прво откривено збијено јато је [[МесијеМесје 22|М22]]. Открио га је [[Абрахам Иле]], немачки астроном, 1665. године.<ref>{{cite web
| author = Sharp, N. A.
| url = http://www.noao.edu/image_gallery/html/im0575.html
| title = M22, NGC6656
| publisher = REU program/NOAO/AURA/NSF
| accessdate = 16. 8. 2006. }}</ref> Због малог пречника објектива на првим телескопима поједине звезде у збијенам јатима нису биле уочене све док [[Шарл МесијеМесје]] није открио [[МесијеМесје 4|М4]].
 
[[Вилијам Хершел]] је започео 1782. системачно посматрати небо користећи велики телескоп и успео је уочити појединачне звезде у сва 33 до тада позната глобуларна јата. Хершел је накнадно открио још 37 збијених јата.<ref>{{cite web | url = http://www.astroleague.org/al/obsclubs/herschel/h400lstn.html | title = The Herschel 400 Club Observing List in New General Catalog (NGC) Number Order. | access = [[22. август]] [[2009]] }}</ref> У свом другом издању каталога из 1789. први је употребио назив „глобуларно јато“, за бољи опис ових објеката.
 
==Састав==
[[Слика:M15 - Hubble 1998.jpg|300п|мини|Збијено јато [[МесијеМесје 15|М15]] снимљено Хабловим телескопом.]]
Збијена јата се састоје углавном од старих звезда с мало метала (у астрономији је то било који елемент тежи од хелијума). Звезде с мало метала се називају [[Популација II]]. Концентрација звезда у збијеним јатима је око 0.4 звезде по кубном [[парсек|парсеку]]. Концентрација у средиштима збијених јата може бити и до 1000 звезда по кубном парсеку.<ref>{{cite web
| last = Talpur | first = Jon | year=1997
| title =A Guide to Globular Clusters
| publisher = Keele University
| accessdate = 25. 4. 2007. }}</ref> Просечно збијено јато састоји се од око 100.000 звезда.
 
===Егзотичне компоненте===
 
Верује се да нека збијена јата с веома густим језгрима садрже црне рупе. Према посматрањима Хабловог телескопа, чини се да збијено јато [[МесијеМесје 15]] у свом средишту скрива [[црна рупа|црну рупу]] 4000 пута веће масе од [[Сунце|Сунца]]. У кугластом јату [[Mayall II]] у галаксији [[МесијеМесје 31|Андромеда]] вероватно се налази црна рупа масе 20.000 веће од Сунчеве.<ref>{{cite news
| author=Savage, D.; Neal, N.; Villard, R.; Johnson, R.; Lebo, H.
| url=http://hubblesite.org/newscenter/newsdesk/archive/releases/2002/18/text/
 
===ХР дијаграм збијених јата===
[[Слика:M3 color magnitude diagram.jpg|мини|десно|300п|ХР дијаграм кугластог јата [[МесијеМесје 3|М3]]. Приметан је карактеристичан прелом криве код звезда магнитуде + 19 где звезде прелазе у напредније еволуционе стадијуме]]
[[ХР дијаграм]] збијених јата је график настао уцртавањем великог узорка звезда из збијених јата према апсолутном сјају и Б-В колор-индексу. Б-В индекс је разлика у сјају звезде у плавом и видљивом (зелено-жутом) светлу. Већи позитивни индекс значи да је температура звезде мања, а већи негативни индекс да је температура већа.<ref>{{cite web | title = Diagramma Hertzsprung-Russel | url = http://astrolink.mclink.it/hr.htm | access = [[22. август]] [[2009]] }}</ref><ref>{{cite book | author=A. Braccesi | title=Dalle stelle all'universo | publisher=Zanichelli editore | year= 2000 | id=ISBN 88-08-09655-6.}}</ref>
 
==Морфологија==
 
Непознато је да ли су све звезде у збијеним јатима настале у приближно исто време или се ради о неколико таласа формације звезда који су се одигравали у року краћем од 100 милиона година. Збијена јата су настала у подручјима где је формирање звезда олакшано већом концентрацијом материјала.
 
Када звезде настану оне почну гравитационо утицати једна на другу. Резултат тога је стално мењање брзина звезда у јату. Због тих интеракција настанак планета у кугластом јату је мало вероватан. Ипак, планетарни истем је откривен око пулсара PSR B1620−26 у глобуларном јату [[МесијеМесје 4|М4]].<ref>{{cite journal
| author = Arzoumanian, Z.; Joshi, K.; Rasio, F. A.; Thorsett, S. E.
| title=Orbital Parameters of the PSR B1620-26 Triple System
| url=http://adsabs.harvard.edu/abs/1996astro.ph..5141A }}</ref>
 
Збијена јата се генерално гледајући чине сферним, али често су елиптичне због плимских сила које на њих делују.
 
===Димензије===
 
Сјај јата се правилно смањује удаљавајући се од језгра и удаљеност на којем је сјај пао за пола сматра се радијусом језгра. Радијус пола масе је онај радијус у којем је садржано пола масе јата. Плимски радијус је радијус у којем збијено јато својом гравитацијом утиче на остале звезде. Као пример може послужити [[МесијеМесје 3|М3]] чији је укупни видљиви пречник око 18', али има радијус пола масе од 1.12' и плимски радијус од 38'.
 
== Извори ==
114.616

измена