Валеријан — разлика између измена

Валеријан је прво прогласио свог сина [[Галијен]]а за савладара. У почетку, готово све европске провинције су биле у рђавом стању, а на Истоку, [[сасанидско царство|сасанидски Персијанци]] су освојили [[Антиохија|Антиохију]]; убрзо је пала и Јерменија. Валеријан је отишао на Исток у рат, а [[Галијен]] је остао на Западу да решава многе унутрашње проблеме.

 

До [[257]]. године, Валеријан је успео да поврати Антиохију и повратио је [[Сирија (римска провинција)|Сирију]] под римску контролу. Али, већ следеће године, Готи су опустошили [[Мала Азија|Малу Азију]]. Касније, 259. године, Валеријан је отишао у [[Едеса|Едесу]]. Дошло је до епидемије куге, што је јако ослабило римску одбрану. Због тога је Валеријан морао да затражи мир од персијског цара [[Шапур I|Шапура I]]. Касније, крајем 259. или почетком 260. године, Валеријан је изгубио [[битка код Едесе|битку код Едесе]], а сам је био заробљен. У заробљеништву је био посебно понижаван, клечећи је био принуђен да служи као ослонац за Шапура када је овај хтео да узјаше на коња. Након што је умро Персијанци су његову кожу испунили сламом и изложили је у главном храму [[Зороастризам|зороастризма]] у Ктесифону.