Канцелар (Њемачка) — разлика између измена

[[Адолф Хитлер]] је постао канцелар Њемачке [[1933]]. године, од када почиње историја [[Трећи рајх|Трећег рајха]]. Када је Хитлер заузео овај положај, одмах је почео да проширује власт и да мијења суштину канцеларства. Након само два мјесеца на овој функцији, [[Рајхстаг]] је усвојио ''Закон о овлашћењима'' који је омогућио влади да врши пуну законодавну власт на период од четири године, с тим да не смије да задире у надлежности [[Рајхстаг]]а, [[Рајхсрат]]а или рајхспредсједника. Надлежности канцелара су постале још веће још у августу [[1934]]. године када је предсједник [[Паул фон Хинденбург]] преминуо. [[Адолф Хитлер]] је искористио ''Закон о овлашћењима'' да споји функције канцелара и предсједника, и да створи нову функцију [[фирер]]а. Иако су функције биле сједињене, Хитлер се и даље службено представљао као ''фирер и рајхсканцелар'' ({{Јез-њем|Führer und Reichskanzler}}), указујући да су функције [[Шеф државе|шефа државе]] и [[Шеф владе|шефа владе]] и даље раздвојене, али их врши један човјек. Ово раздвајање је постало још више очито априла [[1945]]. године када је [[Адолф Хитлер]] дао инструкцију да се након његове смрти функција [[фирер]]а укине, а да се створе нове функције предсједника и канцелара. Дана [[30. април]]а [[1945]], Адолф Хитлер је починио самоубиство, а њега је на мјесту канцелара наслиједио [[Јозеф Гебелс]], што је била Хитлерова посљедња жеља и тестамент.

 

 

 

Власт канцелара произилази из одредаба Основног закона, и из његовог положаја као вође странке (или коалиције странака) која држи већину мјеста у [[Бундестаг]]у (савезном парламенту).

 

 

== Види још ==

 

 

[[Категорија:Канцелари Немачке| ]]