Хорна — разлика између измена

3 бајта уклоњена ,  пре 14 година
нема резимеа измене
(слика са Оставе и потпис испод слике)
|скраћеница= -{Cor.}-
|породица инструмената= лимени дувачки инструменти}}
[[Слика:Obim_-_Corno.jpg|оквир|Писани обим хорне]]
 
'''Хорна''', скраћено '''-{Cor.}-''', је [[лимени дувачки инструменти|лимени дувачки инструмент]], средњег и дубоког регистра, познат још и као '''рог''' и '''француски рог'''. Цев јој је савијена у кружну основу, унутар које је сплет допунских цеви са вентилима (три или четири), док се из те основе на једном крају издваја почетни део цеви са (левкастим) [[усник (лимени дувачки инструменти)|усником]], а на другом завршни, у виду врло проширеног (преком 30 центиметара) левка. Укупна дужина цеви код неких типова премашује 5 метара. Сразмерно широка цев, нарочито у завршном делу, као и дубок наусник утичу на одлике звука хорне, који је пун и масиван, али заобљен, по потреби чак врло мек. [[Предувавање]] у велики број [[аликвотни тон|аликвота]] чини извођачку технику на хорни посебно осетљивом, па донекле и ограничава покретљивост инструмента. Хорни виртуозитет не лежи, али не само у техничком смислу, него и по карактеру звука и изражајности: хорна је најтипичнија и најбоља у мирном кретању, наглашене мелодичности и поетичног, романтичног израза. То је донекле и у вези са пореклом инструмента и асоцијацима: савремена, лимена хорна је настала, дугим усавршавањем (у којем је значајно место имао изум вентила)из давнашњег шумског и ловачког рога. Ипак, ни живахне "ловачке" теме му нису стране, као ни драматични борбени сигнални мотиви, тим пре што звук хорне може да развије велику снагу. Складно звучање хорни у [[оркестар|оркестру]] се често користи у акордима.
 
[[Слика:Obim_-_Corno.jpg|оквир|Писани обим хорне]]
 
Овде наведеним писани звучни обим је дат према савременој хорни са вентилима, која је најчешћа у регистарској варијанти '''-{in F}-''', која звучи чисту квинту ниже (према томе обим јој је од '''-{H}-<sub>1</sub>''' до '''-{f}-<sup>2</sup>)'''. Међутим, записује се двојако: у [[кључ (музички)|бас кључу]] се пише за кварту ниже од реалног звука, а у [[кључ (музички)|виолинском]] за квинту више. Доста честа је и хорна ''-{in B}-'' која звучи степен ниже од писаног обима у [[кључ (музички)|виолинском кључу]]. Најсавременија хорна је двострука хорна (комбинација -{F-}- и -{B}--хорне) која се исто пише ''-{in F}-'' и која је најсигурнија у извођењу највиших тонова (на хорни ''-{in B}-'' могуће је добити још неколико педалних тонова, али тешко).
 
Хорне се записују увек по две у једном линијском систему. Због великом обима хорне (три и по октаве) извођачи на том инструменту нису у стању да подједнако добро изводе све [[аликвотни тон|аликвоте]], и високе и ниске, па се због тога према способности опредељују за извођење високих тонова (високе хорне) или ниских тонова (дубоке хорне). У саставу две хорне увек се подразумева да је -{I}- хорна висока (горња), а -{II}- хорна дубока (доња). Како се у симфонијским, оперским и другим оркестрима јављају најчешће четири хорне, оне се записују у два линијска система и то у '''горњем''' -{I}- хорна (висока) и -{II}- хорна (дубока), а у '''доњем''' -{III}- хорна (висока) и -{IV}- хорна (дубока). Према томе се акорд у хорнама пише укрштено (горња два тона акорда свирају -{I}- и -{III}- хорна, а доња два -{II}- и -{IV}- хорна), мада се одступа од овога да би пар висока-дубока хорна што боље сазвучале, па се пишу у консонантним интервалима. Свако увећање броја хорни у оркестру подразумева увођење пара хорни (високе и дубоке). Уобичајено је да се у линијским системима (што важи и за [[труба|трубе]] не пишу одговарајући предзнаци на почетку, како је уобичајено за друге инструменте. Ако је општи тоналитет на пример -{G-dur}-, за хорне ''-{in F}-'' (као најчешће) би требало писати предзнаке -{D-dura}-, односно за [[труба|трубе]] ''-{in B}-'' (као најчешће) предзнаке -{А-dura}-. Међутим, код ових се инструмената не пишу предзнаци на почетку линијског система, већ само пред нотом у такту.
 
 
{{изабрани}}
28

измена