Википедија:Грбови — разлика између измена
Нова страница: За првобитну смерницу са Оставе, према којој је и ова писана, погледајте commons:Commons:Coats of arms … |
(нема разлике)
|
Верзија на датум 13. јануар 2013. у 18:09
За првобитну смерницу са Оставе, према којој је и ова писана, погледајте Commons:Coats of arms (боље пермалинк). Наиме, у хералдици, дефиниција (блазон) и представа грба (слика) две су различите ствари. Такво је стање и са ауторским правима.
Хералдика је током свог осамстогодишњег постојања често представљала проблеме у погледу ауторских права. Ова смерница најкраће изречена јесте: Не шаљите слике грбова које сте пронашли на интернету (најћешће и било где другде) на Оставу, јер они најчешће нису у јавном власништву. Објашњење такве потребе, пак, мало је сложеније.
Шта се узима у обзир?
Током приче о грбовима, у обзир се узимају две ствари:
- Дефиницију грба чине речи — на пример тробојка хоризонтално поређаних поља истих висина црвене, плаве и беле боје
- Представу грба чини слика — на пример, ова десно према горњој дефиницији
Како је у хералдици утемељено, не постоје званичне представе грба. Такву дефиницију имају логотипи, који се морају представљати званичном сликом, не представом инспирисаном оригиналом. Сваки препознатљив цртеж грба нацртан према блазону (стручан назив за дефиницију) јесте исправан.
И један и други део приче су интелектуална својина, те је њихова законска заштита на томе и базирана.
Шта је у јавном власништву?
Сем ако тако није назначено, блазон грба је у јавном власништву. Тако је у великој већини случајева, што одговара традицији успостављеној током година.
Разлози због којих описи нису заштићени ауторским правима су бројни. Полази се од тога да нема разлога да се производе незаконито, преко тога да су обично у питању веома старе креације, па до тога да се у њих не улаже много уметничких елемената и да грб заправо није одређено остварење, већ апстрактан симбол. Краћи разлог је тај да идеје не потпадају под заштиту интелектуалне својине.
Ипак, изузеци постоје, па неке дефиниције грба јесу заштићене ауторским правима, али то ретко и тада најчешће подсећају на логотипе. Такви грбови нису званични, па се за њих узимају исти услови као за логотипе. Такође, мале су шансе да би таква тужба прошла на суду. Наравно, то важи само за опис грба, јер свака представа интелектуална је својина оног који је нацрта.
То значи да свако грб може нацртати према дефиницији, а да притом не угрози ничија ауторска права. Забрана прављења изведених дела у том случају нема законску утемељеност.
То такође значи да грб инспирисан другим (обично пронађен на интернету) са истим саставом, али различитом представом (сликом) није изведено дело другог грба. Када се нова слика грба направи, она је изведена од описа који је у јавном власништву, не од ауторским правима заштићене слике на основу које је нацртан. Таква представа се подводи под ауторске слике.
Чиме је коришћење условљено?
Као и сваки други заштитни знак (трејдмарк™), и грб одликује власник.
- Њега нико не може присвојити.
- Не сме се користити за клевету.
Такве законске условљености се не сматрају условљеностима у погледу лиценцирања, јер, каква год лиценца била, она никада не дозвољава незакониту или употребу за потребе клевете. Закључно, не постоје додатне условљености од оних већ представљених.
Постоје ли изузеци?
Као и у сваком другом случају, и у овом постоје изузеци. Први је тај да се сва горња правила односе на Оставу. Дакле, дозвољено је слање слика грбова на Википедије, али под неслободном лиценцом. У случају Википедије на срском језику, у питању је лиценца {{симбол}}. То је опширна лиценца која се примењује и на остале симболе са правним статусима сличним оних код грбова.
Други изузетак је тај што неке државе у својим законима дозвољавају коришћење државних симбола без икаквих услова.
