Миљковац (Ниш) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м исправљање правописних и других грешака
Нема описа измене
Ред 18:
 
== Историја ==
Оскудност праисторијских и античких података даје привид ненасељености сеоског простора, али познато је да је један попречни [[римски пут]] пролазио долином Топоничке реке према [[Голак]]у. Географска целина око Топоничке реке градила је у средњем веку жупу Тополницу с [[Железник (тврђава)|градом Железником]], који је бранио њену сигурност. Остаци Железника, чије су се рушевине доста добро оцртавале још крајем [[19. век]]а, се у облику развалине Куле (односно њеног остатка) и данас виде на стени у [[меандар|меандру]] Топоничке реке 1 км узводно од данашњег сеоског насеља. До почетка [[20. век]]а су се на левој страни Топоничке реке уочавале развалине и средњовековног утврђења [[Градиште (Миљковац)|Градишта]]. Оба ова фортификацијска објекта бранила су у средњовековној Тополници пролаз из [[Јужна Морава|Мораве]] у [[Сврљиг]]. Село које се на месту данашњег Миљковца налазило (и чији континуитет данашњи Миљковац одржава) вероватно је егзистирало као црквено властелинство манастира Светог Николе и Свете Госпође, јер су ови до у недавној прошлости држали делове својих средњовековних поседа.
 
На давну прошлост Миљковца указује и турски попис [[1498]]. године који га је под данашњим именом евидентирао као [[спахилук]] (зеамет) Али-бега из Ниша с 30 кућа, 6 самачких, 9 удовичких кућа, 3 рајинске воденице (које раде целе године) и с дажбинама у износу 4.989 [[акча|акчи]]. У селу се налази мезра (селиште) Подград која је „сејалиште поменутог села“. Има такође манастир Светог Николе, који је хас, с два калуђера, две воденице (које раде целе године) и с дажбином која износи 328 акчи.