Житиње (Витина) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 32:
* [[Попис становништва 1991. у Србији |попис становништва 1991. године]]: 1.425
== Порекло
*Крстићи (13 kућа, св. Арханђео). Старином из Сиринићке Жупе, одакле су избегли од Арбанаса да им не отму девојку. Живели су по мало у Стубли, Партешу и Коретишту, затим купили имање у Житињу од Турака Новобрђана око 1810. године.
Подаци датирају из [[1929]]. године)<ref> Подаци: „Насеља" књ.28 (др. Атанасије Урошевић: Горња Морава и Изморник </ref>▼
▲Подаци датирају из
мој додатак - прөма причама старих у Житињу сө доселио предак чије је име још за сада непознато, али могуће је да сө звао Крста и да смо по њему добили презиме Крстић. Он се досөлио са својом породицом, прө тога као што је рөчено живео је по мало у Стубли код Витине и у Партөшу и Корөтишту код Гњилана. Затим купује имање у Житињу, како би сө подсөћао старог завичаја Сиринића, пошто је село увучено збијеног типа, оно има овално-дугуљаст облик и са стране га окружују брегови и брда. Имање купује где је кућа Николө-Кољета Зафировића, на том имању удара колац и подиже колибу. Крстићи су сө брзо намножили, надјачали су остале српске родове у сөлу, ширили су сө и насөљавали део сөла који води према Баланцу. У новије време, почөтком 70 година прошлог века купују имања и праве куће на улазу у Житиње, неки сө исөљавају и у оближњем Клокоту. Крстићи су сви они ҝоји славе Св. Арханђела, а то су: Станковићи, Зафировићи, Савићи, Аксићи, Спасићи, Костићи, Павићи, Ђорићи, Арсићи и Живковићи. Ова презимена настала су после Другог светског рата, прөзимена су узимана углавном по дедовима и прадедовим именима. Старо прөзиме Ҝрстић је ишчөзло и нажалост није сө одржало.
*Крстићи (13 kућа, св. Арханђео). Старином из [[Сиринићка Жупа|Сиринићке Жупе]] једне од жупе у околини [[Призрен|Призрена]], одакле су избегли од [[Арбанаси|Арбанаса]] да им не отму девојку. Живели су по мало у [[Горња Стубла|Горњој Стубли]], [[Партеш|Партешу]] и [[Коретиште|Коретишту]], затим купили имање у Житињу од [[Турци|Турака]] Новобрђана око [[1810]]. године. Из овог рода настали су садашњи: Аксићи, Арсићи, Ђорићи, Зафировићи, Костићи, Павићи, Савићи, Станковићи и Спасићи. Сви су после Другог светског рата променили презимена по деди и прадеди, старо родовско презиме Крстић није се одржало. Крстића има сада око 70 домаћинстава, расељени су на свих страна у [[Јагодина|Јагодини]], [[Београд|Београду]], [[Ћуприја|Ћуприји]], [[Пожаревац|Пожаревцу]], [[Смедерево|Смедереву]], [[Медвеђа|Медвеђи]], [[Лесковац|Лесковцу]], [[Велика Плана|Великој Плани]], [[Крагујевац|Крагујевцу]], [[Скопље|Скопљу]], [[Смедеревска Паланка|Смедеревској Паланци]], [[Партеш|Партешу]], у дијаспори: [[Цирих|Цириху]], [[Фрибур|Фрибургу]], [[Сент Гален|Сент Галену]], [[Нешател|Нешателу]], [[Берн|Берну]], [[Сион|Сиону]], [[Клагенфурт|Клагенфурту]], [[Луксембург|Луксембургу]] и др. ▼
▲
*Станојевић или Конџолос (1 kућа, св. Вртоломеј); пресељен из [[Жегра|Жегре]] око [[1840]]. године.
| |||