Див (митологија) — разлика између измена

→‎Поријекло ријечи: Ово не пише у извору
(Нова страница: '''Див '''(старословенска ријеч), горостас, оријаш. Милан Вујаклија у Лекси…)
 
(→‎Поријекло ријечи: Ово не пише у извору)
'''Див '''(старословенска ријеч), горостас, оријаш. [[Милан Вујаклија|Милан Вујаклија]] у Лексикону страних речи и израза појам џин (ар. ријеч) објашњава и са ријечју див. Данас ова ријеч означава изузетно високог и крупног човјек. <ref name="Сибир">Вујаклија М, Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1974.г.</ref>
==Поријекло ријечи==
Ријеч див је старословенског поријекла. Сродна је иранском дев, индијском дева, староњемачком див, латинском дивус – божанство. Сматра се да су у српске митове дошли из оријенталних и грчких митова о киклопима. Има мишљења и да су аутентично словенског поријекла. <ref name="Kozara">Група аутора, Српски митолошки речник, НОЛИТ, Београд, 1970.г.</ref>
 
==Народни обичај==
„Див је митски горостас. Човјек огромне снаге и величине. Обичног човјека држи на длану, лопатом га пребацује преко велике ријеке, баца топуз под облаке па га дочекује рукама, својим дахом претура ћосаву дјецу, а куће руши и разноси као перушине. Има једно око на челу или на врх главе, густе обрве као шума и магични камен на врху главе, а корак му је велик колико пут од сахат хода. Мајке дивова грћу жар својим дојкама , а њихове ћери (дивице, дивкиње) су милостиве. Дивове рађају виле с народним јунацима. Они су дволични и често глупи, па зато брзо наседају.“