Див (митологија) — разлика између измена

→‎Народни обичај: А ово је кршење АП, а и није најбољи извор за ову тему
(→‎Поријекло ријечи: Ово не пише у извору)
(→‎Народни обичај: А ово је кршење АП, а и није најбољи извор за ову тему)
Ријеч див је старословенског поријекла. Сродна је иранском дев, индијском дева, староњемачком див, латинском дивус – божанство.<ref name="Kozara">Група аутора, Српски митолошки речник, НОЛИТ, Београд, 1970.г.</ref>
 
==Народни обичај==
„Див је митски горостас. Човјек огромне снаге и величине. Обичног човјека држи на длану, лопатом га пребацује преко велике ријеке, баца топуз под облаке па га дочекује рукама, својим дахом претура ћосаву дјецу, а куће руши и разноси као перушине. Има једно око на челу или на врх главе, густе обрве као шума и магични камен на врху главе, а корак му је велик колико пут од сахат хода. Мајке дивова грћу жар својим дојкама , а њихове ћери (дивице, дивкиње) су милостиве. Дивове рађају виле с народним јунацима. Они су дволични и често глупи, па зато брзо наседају.“
Моћ народног мита о диву је велика па се често задржала у топонимима (дивовско гробље) и у презименима. (Дивац)
<ref name="Kozara" />
== Референце ==
{{извори}}