Куга — разлика између измена

Без промене величине ,  пре 7 година
м
Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
м
м (Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci)
Као природни извор - жариште [[инфекција]], болест се еизоотски одржава у [[Африка|Африци]], [[азија|Азији]], укључујући и територије [[Русија|Русије]], [[Америке|Јужне Америке]], и [[САД]]. У [[Srbija|Србији]] је последња [[епидемија]] куге забележена пре више од 160 година. Како еколошки услови нису квалитативно измењени (и даље постоје глодари и њихови [[ектопаразити]] — [[бува|буве]]) — и данас је у Србији присутна потенцијална опасност од уноса и ширења куге, посебно у случају ванредних прилика. Бактерија Jersinia pestis, због своје особине брзог и масовног ширења и велике смртности је идеално биолошко оружје у евентуалном биолошком [[рат]]у.
 
[[Слика:Doktorschnabel 430px.jpg|мини|250п|десно|250п|Један доктор из [[17. век]]а би обукао заштитно одело, укључујући и дугачки шешир, рукавице, маску и наочаре, пре него што би ишао у обилазак пацијената који су били заражени кугом. Наслов натписа гласи: Како да се борите са смрћу у [[Рим]]у, године [[1656]],. употребом заштитног одела]]
 
 
 
Мере спречавања и сузбијања обухватају [[дератизација|дератизацију]], [[дезинсекција|дезинсекцију]] и [[дезинфекција|дезинфекцију]], [[хемипрофилакс|хемиопрофилаксу]] [[антибиотици|антибиотицима]] идр. [[Вакцина|Вакцине]] које су на располагању имају одређене недостатке па се (бар шире) не користе, али њихова примена долази у обзир у случају погоршања епидемиолошке ситуације.
[[Слика:bubonic plague map.PNG|мини|250п|лево|250п|Пут ширења куге у Европи]]
 
== Види још ==
1.572.075

измена