Див (митологија) — разлика између измена

нема резимеа измене
'''Див '''(старословенска ријеч), горостас, оријаш. [[Милан Вујаклија|Милан Вујаклија]] у Лексикону страних речи и израза појам џин (ар. ријеч) објашњава и са ријечју див. ДанасРијеч овадив ријечје задржала свој изворни смисао тако да и данас означава изузетно високог и крупног човјекчовјека. Одржала се и у неким тпонимима а и српским презименима. <ref name="Сибир">Вујаклија М, Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1974.г.</ref>
 
==Поријекло ријечи==
Ријеч див је старословенског поријекла. Сродна је иранском дев, индијском дева, староњемачком див, латинском дивус – божанство.<ref name="СМР">Група аутора, Српски митолошки речник, НОЛИТ, Београд, 1970.г.</ref>
 
==Див у српској митологији==
П.Ж. Петровић каже:
 
»Див је митски горостас, човек огромне снаге и узраста: обичног човека држи на длану, лопатом га пребацује преко велике реке; баца топуз под облаке, па га дочекује рукама; својим дахом претура ћосаву децу, а куће руши и разноси као перушине. Има једно око на челу или на врху главе, густе обрве као шума и магични камен на врху главе, а корак му је велик колико пут од сахат хода... Дивове рађају виле са народним јунацима. Они су дволични и често глупи, па зато брзо наседају.«
<ref name="СМР" />
 
== Референце ==
6.116

измена