Јаков Јакшић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м crtica
Ред 22:
Његово право име је Јаков Поповић. Богатство је стекао као трговац у [[Пешта|Пешти]]. Током [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] дошао је у Србију и учествовао у борбама за ослобођење Београда. Тада је прозван Јакшић по кули у чијем је ослобађању учествовао.<ref>[http://www.meteoplaneta.rs/2011/05/11/155-godina-od-prvog-uputstva-za-osmatranje-vremena-u-srbiji/ 155 година од првог Упутства за осматрање времена у Србији]</ref> Убраја се у [[Списак знаменитих личности Првог српског устанка|знамените личности устанка]], био је ађутант у граду Београду.
 
Био је главни благајник ([[хазнадар]]) [[Милош Обреновић|кнеза Милоша]] и извршио је прву финансијску реформу у Србији: одвојио је кнежев новац од државног. Када се из престонице Крагујевца преселио у Београд подигао је кућу на [[Сењак]]у. На том месту, данашња улица краља Вукашина 8, његов син Владимир вршио је [[Метеорологија|метеоролошка]] посматрања 1848-1899.<ref>[http://www.meteoplaneta.rs/2011/04/19/istorijat-meteoroloskih-osmatranja-u-srbiji/ Историјат метеоролошких осматрања у Србији]</ref> У дворишту куће налази се кестен засађен 1838. године.<ref>[http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-10-09-2007/raritetno-zelenilo-prestonice Раритетно зеленило престонице („Глас јавности“, 10. септембар 2007)]</ref>
Био је први надзиратељ свих пошта у [[Србија|Србији]]. Он је то постао указом [[Милош Обреновић|Кнеза Милоша]] [[1835]].<ref>[http://www.rapus.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=92%3Aistorijat-postanskog-saobracaja-u-srbiji&catid=39%3Adokumenti&lang=yu Историјат поштанског саобраћаја у Србији]</ref> Задатак Јакшића је био да организује и уреди поште и да управља њима. У указу је између осталог писало ...“желећи да се у земљи нашој воопште [[пошта]] добро уреди, постављам мог надворног Совјетника Јакова Јакшића надзиратељем целе поште у Србији...“ Пошта је припадала Попечитељству унутрашњих дела а [[Кнез Милош]] је повукао овај потез тек пошто је турским [[Хатишериф]]ом из [[1830]]. добио одобрење за успостављање поштанске службе.
 
Имао је једног сина [[Владимир Јакшић|Владимира Јакшића]] (1824-1899). У наследство му је осим куће на Сењаку оставио и трговину у породичној кући у данашњој Карађорђевој 32 у Београду.<ref>{{Cite web |url=http://www.planeta.org.rs/22/13meteorologija.htm |title= 150 година од првог Упутства за мерење времена у Србији]</ref> Био је тутор [[Димитрије Црнобарац|Димитрију Црнобарцу]] (1818-1872).<ref>[http://www.joakimvujic.com/revy_archive.php Knjaževsko-Srpski Teatar - Revija|accessdate= 14. 9. 2011. |last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=-{www.planeta.org.rs}-}}{{Ботовски наслов}}</ref>
 
== Референце ==