Фактор аеродинамичког оптерећења — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
Filling in 1 references using Reflinks |
||
Ред 14:
|-
| <math>\ m</math> || -{[kg]}- || [[маса]]
|-▼
|}
*'''Изведене'''
Линија 42 ⟶ 41:
|-
| <math>\ n = \frac{R_z}{G}</math> || [—] || фактор аеродинамичког оптерећења
|}
[[Слика:Фактор аеродинамичког оптерећења 2.svg|<small>Хоризонтални лет</small>.|десно|мини|250п]]
Линија 163 ⟶ 161:
Акробатски авиони имају сличну анвелопу оптерећења, као и борбени. Комерцијални авиони имају далеко блажи аеродинамички фактор оптерећења, до +2,5.
На наредној слици, дата су два типична дијаграма фактора аеродинамичког оптерећења у функцији брзине <big>v–-{n}-</big>, који представљају анвелопу ограничења лета авиона. Први је дат у функцији стварне брзине, за једну одређену висину лета, а други у функцији еквивалентне брзине, за све висине лета.<ref name="Фактор оптерећења"/><ref>-{Mehanika leta, str 265–267, Dr Ing. Zlatko Rendulić, 198.}-</ref><ref name="Агробатски авиони">
{{double image|center|v-n 1.jpg|465|v-n 2.jpg|325|<center><small>Анвелопа употребе фактора аеродинамичког оптерећења у функцији стварне брзине, на одређеној висини и у функцији еквивалентне брзине, за све брзине. Дијаграми се односе за типичне [[Ловачки авион|ловце]]</small>.</center>}}Чињеница је да се са порастом узгона прави највећи дебаланс сила дуж „ z “, у односу на друге осе. Нарушавање равнотеже дуж „ x “ осе је при убрзавању, када је -{T > R<sub>x</sub> }-, а при успорењу, када је -{T < R<sub>x</sub>}-. Тај дебаланс је далеко мањи од створеног са порастом узгона авиона, те су и генерисана убрзања -{a<sub>x</sub>}- < -{a<sub>z</sub>}-, преко десет пута. Једино је код директног удара у препреку, створено велико успорење са аутом формула 1, приказано у наредној табели. Бочна аеродинамичка сила, код авиона, има најмању вредност, те и генерише најмање убрзање (-{a<sub>y</sub>}-), дуж „ -{y}- “ осе.
{| style="background
▲|-
|Имајући претходно у виду, са разлогом је фактор аеродинамичког оптерећења посебно дефинисан за „ z “ осу аеродинамичког координатног система, односно узгон се изражава са бројем сопствених тежина авиона. Дуж „ z “ осе се генерише сила највећег интензитета (узгон), што је праћено са далеко највећим убрзањем, која изазивају и највећа оптерећења при маневрисању летелице.
Линија 174 ⟶ 173:
{| border="2"
| colspan="2"
|-
|
|
|-
|align="left"|Човек, који стоји непомично
Линија 210 ⟶ 209:
|align="left"|Рекордан, тренутан, остварен у аутомобилској несрећи, коју је учесник преживео
|align="left"|179,8
|}
| |||