Cezaropapizam — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
istorija |
||
Ред 16:
Na Zapadu je spasio Crkvu iz carevog »zagrljaja« sveti [[Ambrozije Milanski]]<ref>{{cite book | author=Jsef Holzer|title = Zgodovina Cerkve v stotih slikah |publisher = Družina Ljubljana|year = 1995|page =38s}}</ref>, nadalje [[papa Lav I|Lav Veliki]] i [[papa Grgur I|Grgur Veliki]], a na Istoku sveti [[Jovan Zlatousti]].
=== Simfonija ===
[[File:Miklos-car 1905.jpg|thumb|225px|Ruski car [[Nikolaj II Aleksandrovič|Nikolaj]] se oprašta 1904 od pukova, koji polaze u rat u [[Mandžurija|Mandžuriji]]. U desnoj ruci drži [[Isus Hristos|Hristovu]] ikonu i deli blagoslov, koji vojnici klečeći primaju]]
Ovaj tip odnosa je našao svoju pravnu formulaciju u tzv. [[simfonija (teologija)|simfoniji]], koja je prvi put bila formulisana u [[6. vek]]u u šestoj [[Justinijan I|Justinijanovoj]] noveli. Justinijanovo učenje o "simfoniji" je poznavao i [[sveti Sava]] koji u [[Zakonopravilo|Zakonopravilu]] prevodi najvažnija mesta tog vizantijskog učenja koje je sledio kao model.<ref>[http://www.republika.co.rs/310-311/11.html Mirko Đorđević, Muke sa simfonijom]</ref>
Ред 25:
{{citat|Ta vizantijska simfonija između crkve i države danas je potpuni apsurd i prepreka da SPC zauzme pravo mesto.<ref>Blic news, 6.2.2002.</ref>|đakon Nenad Ilić}}
== Cezaropapizam u istoriji i danas ==
*U [[islam]]u je cezaropapizam još izrazitiji; njegov osnivač [[Muhamed]] je bio u jednoj ličnosti vrhovni državni, vojni i verski poglavar.
*U [[protestantizam|protestantizmu]] je došao do izraza kruti cezaropapizam; po načelu »Cuius regio – eius religio« (»Čija je zemlja – njegova je veroispovest«) je feudalni gospodar određivao versku pripadnost svojih podanika, što se sprovodilo više silom nego milom.
*U [[anglikanizam|anglikanizmu]] je početnik i osnivač [[Henri VIII Tjudor|Henri VIII]] u svojoj ličnosti ujedinio ne samo zemaljsku, nego i versku vlast i tražio potpuno poslušnost podanika; u protivnom je katolicima preostalo bežanje, gubitak imovine, mučenje ili smrt i to kroz duge vekove. Engleska kraljica (ili kralj) je i danas ne samo vrhovni poglavar države, nego i Crkve; ipak danas i tamo postoji sloboda veroispovesti.
*U današnjem demokratskom uređenju u tom pogledu uglavnom vlada odeljenost Crkve od države, odnosno država je odgovorna za svetovno, a verske zajednice za duhovno područje. Takvo je uređenje i u [[Republika Srbija|Srbiji]] i ostalim bivšim [[Jugoslavija|jugoslovenskim]] republikama.
== Literatura ==
| |||