Хатуша — разлика између измена

7.064 бајта додата ,  пре 9 година
м
нема описа измене
м (r2.7.3) (Робот: додато jv:Hattusa)
мНема описа измене
 
Хатуша је додана на [[Светска баштина|Унесков попис Светске баштине]] [[1986]]. године.
 
== Глинене таблица ==
У [[Рушевина|руинам]]а сваровековног [[град]]а били су пронађени архиви са тридесетпет хиљада таблица од глине које су писане клинастим писмом. Садржај у њима су чинила државна саопштења, краљевски анали, кореспонденције, научна и лепа [[литература]] и други текстови који су водили у делимично познавање хетитског друштва. [[Научник]] који је највише заслужан за решавање загонетке хетитскиг писма и језика био је чешки [[научник]] и [[лингвиста]] [[Бедржих Хрозни]] којем је успело да одгонетне језик и писмо [[1913]]. године. Осим клинастог писма које су Хетти преузели од Месопотамије било је у употреби египатски писмо односно њихови [[хијероглифи]].
 
== Град ==
=== Историја града ===
Најзначајнији центар племана Хетита велики град опасан зидинама Хатуша био је изграђен у половини 3. миленија п.н.е. и добио је име по својим оснивачима. Око [[1800]]. године п.н.е. освојио је [[град]] хетитски краљ Аниташ и сравнио га је са земљом. Његов наступник Хатушили I обновио је град и прогласио га је за главни град Хетитске империје и служио је као основица за даља освајања хетитске територије. На перлому 13 и 12.. века п.н.е. је град био уништен од стране [[Морски народи|морских народа]] бројним ратним европским племанима чији су ратници били наоружани гвозденим оружијем. Град је био отприлике за пола века обновљен и постао је део Фригије. У то доба ту је настала велика светиња Фригијска божица Кубела.
 
=== Град ===
[[Слика:Hattusa Upper City Temple District2.JPG|thumb|Руине старовековног града Хатуша]]
[[Град]] је стајао на узвишењу са три стране је био брањем великим стрмим стенама а са четврте великом провалијом. Распростирао се на површини од око 170 хектара и био је 2 километра дугачак и 1,4 километра широк. У доба највећег процвата град је имао у 13. 12. веку п.н.е. око 10.000 становника. Најзначајнија [[зграда]] у граду Хатуша је била палата у којем је било седиште хетитских краљева и она стоји на највишој тачки изнад зидина. Доњи град са главним храмом је постављен нешто ниже. Градске [[зид]]ине које су опкољавали и неколико мањих утврђења и уметно [[језеро]] величине око 90x60 метара и 31 храмова. У своје време овај град је био један од највећих градова старога века те и данас на човека оставља велики утисак његова величина.
 
=== Зидине ===
[[Слика:Hattusa Wall of the Royal Citadel.JPG|thumb|Градске зидине]]
[[Зид]]ине које су биле о граду дугачке су 6 километара и високе су 6 а широке 8 метара и допуњава их велики број [[кула]]. За изградњу ових зидина као и у микенским тврђавама били су употребљени огромни комади тежине од 20 тона. Сматра се вероватно да су хетитски фортификациони инжињери градили утврђења и у Микени и Триниту. У зидинама су сри велике капије. Капија на истоку је била оклопљена киповима лавова а на западу је била [[капија]] са рељефима ратника од којих је у данашњедоба оистао само један а на југу се налази капија сфинге која носи име по сфингсфингама у њој. На капијама су рељефи богова као и табле са натписима. До даначњег доба остао је велики одбранбени вал који је био дугачак 250 метара а у основи широк 80 метара. Ту се налази и тунел који је служио као могућност улаза у град и бег из њега у дужили 70 метара који је завршавао малом капијом преко које се могао нанаданим нападом изненадити непријатељ.
 
=== Велики храм ===
У великом ареалу [[град]]а налазио се велики број [[храм]]ова од којих је најзначајнији Велики храм. Храмски комплекс је саграђен на великој уметној тераси и потиче из 13. века п.н.е. и посвећен је богу олуја величине је 20.000 квадратних метара и највеће је хетитска [[грађевина]] која је окружена пространим терасастим надворјима.
 
=== Канализација ===
Пијаћом водомсе [[град]] снабдевао из извора који су се налазили у околини града приводила се у цевима са падом и налажени су и велики резервоари за воду. Даљим важним инсталацијама је била [[канализација]]. На местима где се то дозвољавало налазили су се сливници, отпадне воде су се водиле глиненим цевима у камене канале испод улица и њима мимо града.
 
== Литература ==