Емил Сиоран — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Румуни помоћу геџета HotCat |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
[[File:Cioran.jpg|thumb|Емил М. Сиоран]]
'''Емил М. Сиоран''' ({{јез-рум|Emil Cioran}}), румунски филозоф и есејиста, рођен је 1911. године у селу Рашинари, које се, као и читава [[Трансилванија]], налазило у саставу тадашње Аустро-Угарске. По завршетку гиманзије у Сибињу, студирао је филозофију у Букурешту, где је и дипломирао, одбранивши рад о [[Анри Бергсон|Анрију Бергсону]]. Своју прву књигу, на матерњем језику, под насловом „На рубовима очаја“, објавио је 1934. године и за њу добио награду намењену неафирмисаним младим ауторима. Током 1936. и 1937. године био је професор у гимназијама у
Одлазак у Француску за Сиорана представља прекретницу и у идеолошком и у књижевном смислу. За собом оставља младалачко кокетирање са фашизмом и нацизмом (озлоглашена књига „Трансфигурација Румуније“ из 1936.) и учи француски језик на коме ће написати сва своја најважнија дела. Након завршетка Другог светског рата, објавио је више књига есеја, записа и афоризама: „Кратак преглед распадања“ (1949), „Силогизми горчине“ (1952), „Историја и утопија“ (1960), „Пад у време“ (1964), „Зли демијург“ (1969) и „О незгоди бити рођен“ (1973), од којих је већина преведена и на српски језик.
| |||