Камило Хорватин — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 6:
|место рођења=[[Вараждин]]
|држава рођења={{застава|Аустроугарска}}
|датум смрти=[[15. март]] [[1938]]. ('''42''' год.)
|место смрти=
|држава смрти={{зас|Совјетски савез}} [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]
|супруга=Јованка Милеуснић-Хорватин
|професија=чиновник, политичар
|КПЈ=[[1919]].
}}
'''Камило Хорватин''' ([[1896]] — [[1938]]), био је чиновник,југословенски револуционар и политички радник.
 
== Биографија ==
Рођен је [[18. јул]]а [[1896]]. године у [[Вараждин]]у. Уписао је Трговачку школу у [[Загреб]]у, али је због учествовања у ђачком [[штрајк]]у и у атентату на комесара [[Славко Цувај|Славка Цуваја]] [[1912]]. године, био ухапшен и осуђен на две године робијезатвора. После тога је у Загребу завршио школовање и запослио се као банковнибанкарски чиновник.
 
Године [[1919]], учествовао је у штрајку банковнихбанкарских чиновника. Исте године се прикључио југословенском комунистичком покрету. Дои [[1929]].постао годинечлан јетада деловао, уз краћи прекид, уосноване [[Југославија|Југославији]],Савез акомуниста затимЈугославије|Комунистичке допартије смрти у [[Аустрија|АустријиЈугославије]], [[Чехословачка|Чехословачкој]](КПЈ). и [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]].
 
Од 1919. до [[1936]]. године, био је истакнути комунистички функционер. Био је предавач на првој политичкој школи [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] у Загребу, од 1919. до [[1920]], секретар Покрајинског секретаријата КПЈ за Хрватску и Славонију, члан [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]], и његовачлан [[Политбиро]]а, теЦК КПЈ и члан Представништва КПЈ у [[Коминтерна|Коминтерни]].
 
Године 1920, био је изабран за загребачког градског заступника на листи КПЈ, а [[1927]]. године на листи Републиканског савеза радника и сељака, као и за заступника Загребачке обласне скупштине. У раздобљупериоду [[Политички сукоби унутар КПЈ|фракцијских борби унутар КПЈ]], био је истакнути представник леве фракције. Био је делегат на [[Други конгрес КПЈ|Другом]] и [[Трећи конгрес КПЈ|Трећем конгресу]] и на [[Четврта земаљска конференција КПЈ|Четвртој земаљској конференцији КПЈ]],. теБавио се и новинарство. Био је покретач, сарадник и уредник гласила КПЈ - „Нови свијет“, „Комунист“, „[[Борба (новине)|Борба]]“ и теоријског часописа „Класна борба“.
 
После завођења Шестојануарске диктатуре у Југославији, [[1929]]. године, емигрирао је у [[Аустрија|Аустрију]], а потом је извесно време боравио у [[Чехословачка|Чехословачкој]] и на крају у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]]. У [[Москва|Москви]] је од [[1934]]. године био предавач и управитељ Југословенског сектора на [[Комунистички универзитет националних мањина Запада|Комунистичком универзитету националних мањина Запада]] (КУМНЗ). Тамо је радио и као сарадник Аграрног института.
 
СтрадаоУ је увреме [[Велика чистка|стаљинскимстаљинових чисткамачистки]], био је ухапшен [[7. фебруар]]а [[1938]]. године и осуђен на смрт. РехабилитованСтрељан је одлуком[[15. март]]а исте године. Одлуком Војног колегијума Врховног суда СССР,-а рехабилитован је [[30. октобар|30. октобра]] [[1963]]. године.
 
Његова супруга Јовнка Милеуснић-Хорватин такође је учествовала у комунистичком покрету. Била је заједно са њим ухапшена, 1938. године и осуђена на осам година затвора. После изласка из затвора, [[1946]]. године, вратила се у [[Југославија|Југославију]]. Током [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]], [[1944]]. године погинуо је њихов син Дамјан, као [[политички комесар]] једне партизанске бригаде.
 
== Литература ==
{{Портал РРПЈ}}
* ''[[Енциклопедија Југославије]]'' (књига четврта),. „Југославенски лексикографски завод Мирослав Крлежа“., Загреб 1986. година.
* ''[[Хрватски биографски лексикон]]'' (књига пета),. „Лексикографски завод Мирослав Крлежа“., Загреб 2002. година.
* ''[[Хрватска опћа енциклопедија]]'' (књига четврта),. „Лексикографски завод Мирослав Крлежа“., Загреб 2002. година.
 
{{DEFAULTSORT:Хорватин, Камило}}