Отворите главни мени

Промене

 
== Устанак ==
Ситнији успеси аустријске војске у пролеће [[1594.]] су поколебале турске вазалне кнежеве, а Србима у Банату је пружило прилику да подигну устанак. Устанак је почео упадима српских [[хајдуци|хајдука]] из [[Ердељ]]а. Испочетка су то били ситнији напади, али затим је Петар Мајзаш спалио [[Вршац]]. Главне турске снаге заузете су на северу бранећи [[Острогон]], па су устаници освојили и [[Бечкерек]], [[Бечеј]], [[Тител]] и [[Липова|Липову]] и разбили неколико мањих турских војски (због силних пораза смењена су двојица темишварских паша). Српски устаници су нослилиносили заставе са ликом [[Свети Сава|светог Саве]]. [[Синан-паша]], који је предводио турску војску, је наредио да се донесе зелена застава [[Мухамед]]а из [[Дамаск]]а да би је супротставио застави Срба. Синан-паша је такође наредио да се као чин одмазде спале посмртни остаци светог Саве.
 
Ердељски кнез Иштван Батори је устаницима тајно дотурао помоћ, али како није успео да наговори своју скупштину сталежа да се окрене против Турака, одбио је да реагује на проглашење за српског краља. Пошто је послата аустријска војска под командом Ференца Балаша поражена и пошто је попустио притисак на главном бојишту, спојиле су се војске будимског и темишварског паше и разбиле Србе код [[Зрењанин|Бечкерека]]. До краја јула [[1594.]] цео Банат је поново покорен. Много српских је побегло у Ердељ, где су створили нову епископију. Међутим, пошто је област Баната након пропасти устанка постала пуста, што није одговарало турским властима којима је било потребно становништво на овој плодној земљи, власти су обећале милост свакоме ко се врати. Срби су се вратили, али се милост није односила на вођу устанка, епископа [[Теодор Несторовић|Теодора Несторовића]], који је жив одран.
Анониман корисник