Метрономске ознаке — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 2:
'''[[Метроном]]'''<ref>[http://klarinetknjige.wordpress.com/2012/04/30/metronom/ O метроному]</ref> је справа за одређивање–мерење брзине извођења неке [[Композиција (музика)|композиције]], [[Музичка лествица|скале]] или [[етида|етиде]]. Сваки метрономски откуцај представља један [[такт (музика)|такт]]ов део.
Метрономи старије производње су сатни механизми купастог облика са шипкастом шеталицом на којој се налази покретни тег. На металној плочици испод шеталице исписана су [[темпo|темпа]] (од најспоријег, 40 откуцаја у минути, до најбржег, 208 откуцаја).<ref>[http://klarinetknjige.wordpress.com/o-autorima/radivoj-lazic/ Радивој Лазић] - [[Властимир Перичић|Властимир Перичић]], [http://klarinetknjige.wordpress.com/category/osnovi-teorije-muzike/ ''Основи теорије музике'']</ref> Шеталица чини константне и равномерне покрете са једне на другу страну, при чему се чују откуцаји.
Када је тег при врху, покрети шеталице и откуцаји су спорији, а бржи су ако је спуштен.
Ред 36:
Ако у овој брзини (MM = 100) неки технички део ”запиње”, тј. извођач се осећа ”нелагодно”, то је сигуран показатељ да треба да снизи темпо (нпр.: MM = 84) и понови цео описани поступак.
* У овом другом кругу понавља се само по 2 до 3 пута сваки одсек. Многи се изненаде када са лакоћом достигну метрономски подељак MM = 100, и са без проблема одсвирају дотада проблематично место.
* Све ово изнова вежбати, и то примењујући исти начин, редослед и поступак, док год се са лакоћом не достигне жељени темпо (у овом случају подељак MM = 120).<ref name="Primeri">[http://klarinetknjige.wordpress.com/o-autorima/radivoj-lazic/ Радивој Лазић], [http://klarinetknjige.wordpress.com/literatura/339-2/ucim-klarinet-iv/ Школа за кларинет: ''Учим кларинет'' IV]</ref>
==
{{Извори}}
{{Музички појмови}}
[[Категорија:Музички појмови]]
| |||