Жђислав Бексињски — разлика између измена

Бексињски није имао никакво формално образовање као сликар. Његове слике су обично сликане са уљаним бојама на тврдој плочи, коју је он сам припремао, иако је експериментисао са акрилним бојама. Није волео тишину, те је увијек слушао класичну музику док је сликао. Иако је болео класичну музику, Бексињски је ценио и [[рок]] музику.

Прва престижна изложба [[1964]]. године у Варшави је била његов први већи успех, а све његове слике су продате.

Почео је да слика пун ентузијазма, и константо је радио(увијек слушајући класичну музику). Убрзо је постао водећи сликар у модерној пољској умјетности. Касних 1960-их, Бексињски је ушао у, како је он то називао, ''Фантастични период'', који је трајао све до 1980-их. Ово је његов најпознатији период, у којем је направио веома узнемиравајуће слике које су показивале надреално, пост-апокалиптично окружење гдје су детаљно приказане сцене смрти, трулежи, пејзажа испуњених костурима, деформисааних фигура и пустиња. Ове слике су биле веома детаљне, рађене његовом чувеном прецизношћу. У то време, Бексињски је изјавио," ''Желим да сликам на такав начин као да фотографишем снове."''.

1990-е године су биле веома тежак период са Бексиског, 1998. године, његова жена Зофија је преминула, а годину касније, 1999. године, дан пре Божића, његов син Томас је починио [[самоубиство]]. Бексински је пронашао тело његовог сина. Пошто се није могао помирити са чињеницом да је његов син мртав, он је наставио да чува коверту коју је написао за његовог сина Томаса, у случају да он умре. Дана 21. фебруара 2005. године, Бексински је пронађен мртав у његовој соби, са 17 убода ножем, од којх се испоставило да су два била фатална. Бексинског је убио тинејџер Роберт Купиец, син дугогодишњег Бексинсковог чувара, након што је Бексински одбио да му да зајам од неколика стотина злота. Роберт је добио 25 година затвора, а његов саучесник, Лукас Купиец је добио 5 година затвора.

Иако су Бексињскове слике биле мргудне, он је био веома пријатна особа која је знала да ужива у разговору и која је имала чудан смисао за [[хумор]]. Био је искрен, скроман и понекада стидљив, те је избјегавао јавне догађаје, као што је било отварање његове изложбе. Он је музику узимао за главни вид инспирације. Изјавио је да никада није пронашао инспирацију у литератури, кинима као ни у раду других умјетника, те никада није посјећивао музеје ни друге изложбе. Бексињски је избјегавао конкретну анализу његових дјела, говоривши " ''Ја не могу појмити осјетљиви садржај овога рада''. Поготово је одбацивао оне који су понудили једноставан одговор на значење његових радова.

У граду Саноку у Пољској, постоји музеј посвећен Бексињском. Музеј Бексинског има 50 слика и 120 цртежа и колекције Дмочовског. Његова дјела могу да се пронађу и у Градској Галерији Умјетности у граду ''Częstochowa'' у Пољској. Дана [[18. мајамај]]а [[2012]]. године, многе познате личности, укључујући Министра за регионални развој, су присуствовали церемонијалном отварању Нове галерије Жђислава Бексињског, која је изграђена у обновљеном делу дворца. 19. маја 2012. године, галерија је отворена јавности.