Нантски едикт — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Velika Britanija -> Ujedinjeno Kraljevstvo
Нема описа измене
Ред 5:
Циљ едикта је био да се разреши дуги расколнички [[Француски верски рат]] ([[1562]]—[[1598]]). Краљ је имао и личних разлога да подржи едикт. Пре ступања на престо [[1589]]. краљ је био протестант. Тек се [[1593]]. одрекао протестантизма и постао католик, да би осигурао своју позицију краља Француске.
 
Едикт који је Анри потписао састојао се из четири основна текста, укључујући и оригинални текст од 92 члана, који је највише заснован на неуспешним мировним споразумима потписаним током претходних ратова. Едикт је садржавосадржавао и 56 посебних тајних чланова у којима се говорило о протестантским правима и обавезама. Француска је по једном члану гарантовала да ће заштитиштитити од инквизиције своје протестанте, када се нађу ван Француске. [[Папа]] Клемент VIII је протестовао када је чуо за едикт рекао јерекавши да га то разапиње„разапиње на крсткрст“. Последња два дела едикта састојала су се од краљевских обећања у вези војних и пасторалних питања. Та последња два краљевска обећања повукао је [[1619]]. краљ [[Луј XIII]].
 
Едикт је гарантовао протестантима педесет сигурних места, која су представљала војна утврђења попут [[Ла Рошел]]а, за које је краљ плаћао 180.000 екуа годишње. Осим тога протестантима се још додељује 150 тврђава за склањање, али те тврђаве сами [[хугеноти]] требају одржавати о свом трошку. Нантски едикт је представљао акт толеранције, који је био неуобичајен за западну Европу тога времена. Дотада је била уобичајена пракса да поданици морају да следе религију владара по принципу "Чија земља, његова и вера" ({{јез-лат|Cuius regio, eius religio}}). Док је давао права протестантима едикт је потврдио [[Католичка црква|католичанство]] као државну веру Француске. Протестанти нису били изузети од плаћања црквене десетине католичкој цркви, а морали су поштовати католичке празнике и ограничења приликом венчања. Власти су ограничиле протестантску слободу вере на одређена географска подручја.
 
Едикт је искључиво решавао питања коегзистенције католика и протестаната. Није било помена о [[Јевреји]]ма или муслиманима. У ствари Французи су протерали муслимане [[1610]]. Оригинални едикт је потписан 30. априла и тај текст је нестао. У националном архиву у Паризу постоји само краћа верзија текста, који је модификовало свештенство и парламент Париза и та верзија је запечаћена [[1599]].