|
#Преусмери [[Словенска митологија]]
{{раздвајање}}
Погледај још [[Стара словенска вера]].
==Словенска божанства и митолошка бића==
===[[Баба Јага]]===
У словенској митологији баба чаробница која живи у шуми, у изби постављеној на кокошије ноге. Око њеног станишта је ограда од људских костију и лобања. Уместо браве постављене су вилице оштрих зуба, уместо резе користи се људском ногом, а као кључ служи људска рука. Баба Јага граби јунаке и прождире људе, а у пећи пече украдену децу. Најчешће је замишљана као ружна старица огромних груди, слепа или болесних очију.
===[[Баник]]===
У источнословенској митологији дух који борави у просторијама намењеним купању. Веровало се да после сваке три групе купача и сам Баник приступа купању и да га у томе нико не сме узнемиравати. Због тога су купачи увек остављали мало воде Банику. Могао је купачима да предскаже будућност. Често су га посећивали демони шума и ђаволи.
===[[Белобог]]===
У митологији Западних и Балтичких Словена бог светлости, успеха и среће. У усменом предању се помиње под именом Бјелун. Замишљан је као старац седе браде обучен у бело, а појављује се само дању да би људима чинио доброчинства и помагао им у свакој невољи. Белобогу, као креативној позитивној снази, супротстављен је Чернобог, као деструктивна сила.
===[[Дажбог]] ([[Дајбог]])===
У словенској митологији он је Сварогов син или сам Сварог, то није потпуно разјашњено. Бог је Сунца и тај који дарује благостање и срећу, али и бог мртвих, бог ватре и ковачког заната. Древни идол овог божанства стајао је на брду у Кијеву, заједно са идолима Перуна, Хорса, Стрибога, Семоргла и Мокоши. Веровало се да је Дажбог родоначелник руског народа. У српском предању помиње се под именом Дабог или Дабог, као господар земље, као "цар на земљи", бог злата и сребра и заштитник ковачке вештине.
Он је врховни богсрпског пантеона, отац је Перунов и антропоморфизовани вук. Чајкановић да је [[Дабог]], у ствари, први Србин који је умро и , наравно, васкрсао. Постоји јасна веза њега и вукодлака. Због везе са њим се и сматра да Срби воде порекло од вука и да су они "вучји народ".
Дабог се прикаѕује као ћопави и ћорави старац, често на белом коњу. [[Креманско пророчанство]] њега и описује као особу која ће доћи и спасити Србе. Лако се претвара у вука и има доста сличности са Вотаном (Одином) и Хефестом у другим индоевропским митологијама.
Под утицајем хришћанства, Дабог је поистовећен са сатаном, односно Дабог постаје ђаво и назива се Даба, Дабо или Хроми Даба, најгори од свих ђавола, а његове атрибуте у народном предању преузимају свети Сава, деспот Стефан и свети Никола.
===[[Домовој]]===
У митологији Источних Словена кућни дух, често називан дед или господар куће. Замишљан је у људском лику, најчешће као омален длакави старац, каткад с роговима и репом. Могао је да се преображава у различите животиње, пре свега у мачку, пса и краву, а ређе у змију и жабу. Најчешће борави у кући, у углу иза пећи, на тавану или у дворишту. Брине се о благодети куће, посебно о стоци, због чега је повезан са богом Велесом. Његова супруга, која се зове Домовика, борави у подруму. Глас Домовоја се у кући често чује, али је опасно да га укућани виде. Разним знацима наговештава недаће или смрт.
===[[Хорс]]===
Источнословенско божанство нејасних функција, вероватно бог Сунца. Његов дрвени идол налазио се на брду у Кијеву, покрај идола Перуна, Дажбога, Стрибога, Семоргла и Мокоши. Претпоставља се да је лик тог божанства формиран под утицајима са југа.
===[[Јарила]] ([[Јарило]])===
У словенској митологији божанство пролећне вегетације и плодности. Замишљан је као младић изузетне лепоте, на белом коњу, окићен пољским цвећем, босоног и у белој одећи, са свежњем класја у рукама. Успомена на то божанство сачувана је у различитим пролећним обредима, у којима је главна личност, девојка одевена у бело и овенчана цвећем, јахала на белом коњу. Прављене су и лутке од сламе, које су називане Јарило.
===[[Јаровит]], ([[Геровит]], [[Геровитус]])===
У словенској митологији божанство нејасних функција, које су поштовали Померанци, можда истоветно са Свантовидом. Посебно је поштован у Хавелбергу и Волгасту, где се у храму налазио његов огромни штит. Каснији хроничари поистовећивали су га са римским Марсом.
===[[Кикимора]]===
У источнословенској митологији зао кућни дух замишљан у лику малене жене. Стара се о домаћим животињама, првенствено о живини. Веровало се да вредним домаћицама помаже у послу, док лењивим загорчава живот на различите начине. Непријатељски је расположена према мушкарцима, а ноћу често узнемирава и децу.
===[[Купала]]===
У словенској митологији биће повезано с празновањем летњих солстиција, у ноћи између 23. и 24. јуна. то је божанство летине, обиља и весеља, а тако је називана и лутка од сламе или дрвета, одевена у женску одећу, која је у свечаној поворци доношена до реке и бацана уводу или у ватру. У ритуалну значајну улогу има купање, скакање преко ватре, плетење венаца од ивањског цвећа и бацање цвећа у воду. Веровало се да то ноћи једини пут у години папрат цвета и да тај цвет има магичну моћ. Он тада може да савлада демоне, открије место на коме је закопано благо и да подари успех или велико богатство.
===[[Лешиј]], [[Лесовик]], [[Лесовој]], [[Лешак]], [[Лесник]]===
У словенској митологији дух који господари шумама и зверима. Замишљан је у људском лику као пастир чије стадо чине јелени, кошуте и зечеви, које чувају вукови или рисови. Његови образи су плави, очи зелене и буљаве, обрве чупаве, а брада дуга и зелена. Може бити и заогрнут зверињим крзном, а каткад је замишљан и са роговима и копитама. Необично је одевен и увек носи леву ципелу на десној нози, а кожух закопчава на погрешној страни. Веровало се да нема сенке и да му је крв плава. Кад хода кроз дубоку шуму, главом дотиче крошње највишег дрвећа, а кад се креће по ивици шуме или жбуњу, постаје патуљак, често тако мален да се може сакрити и под једним листом. Боји се питомих предела, али је суверени господар у шуми, где је увек спреман да путнике заведе на погрешан пут или да уплаши ловца. Он господари вуковима које једном годишње окупља у шуми да би одредио плен за наредну годину. Да би се човек заштитио од његових чаролија, најбоље је да одећу обуче наопачке, али и да не заборави да леву ципелу обује на десну ногу.
У Србији, у околини Лесковца, шумски демон назива се лесник.
===[[Марена]], [[Марана]], [[Морена]], [[Морана]], [[Маржана]], [[Маржена]]===
У словенској митологији богиња зиме и смрти. Тим именом се назива и лутка од сламе која је коришћена у ритуалима везаним за умирање и васкрсење у природи или у чинима за кишу.
===[[Мокош]]===
У митологији Источних Словена богиња плодности, заштитница жена и женских послова, посебно предења. Њен древни идол постави је кнез Владимир на брду у Кијеву, и то поред идола Перуна и осталих богова. Сећања на ту богињу сачувана су у Украјини све до средине 19. века. На северу Русије називају је Мокуша и замишљају је као жену велике главе и дугих руку која обилази куће и надгледа преље. Њен култ је, судећи по топонимима, био распрострањен и код Западних Словена.
===[[Мора]], [[Мара]], [[Маруха]]===
У словенској митологији зли дух који лута ноћу, седи на грудима заспалих и сише им крв. То може бити сен умрлог или душа живог, која у виду лептира или неке друге животиње напушта тело да би мучила људе. Веровало се да постаје од женског детета рођеног у крвавој кошуљици или од девојке која се повезала с ђаволом. Појављује се и у виду различитих предмета, на пример длаке и сламке, а може се провући кроз кључаоницу.
===[[Нав]], [[Нави]]===
У словенској митологији оличење смрти, Царства мртвих и господара Подземља, односно демона који су настали од душа мртворођене и некрштене деце. У бугарским предањима замишљани су у виду птица које, уз застрашујуће крике, у тамним ноћима облећу око кућа и нападају труднице, дојиље и децу. Код Срба и Хрвата називају се некрштенци или невидинчићи, а замишљани су као велике птице са дечјим главама. То су зли демони који нападају некрштену децу и дојиље. Сточари посебно страхују од некрштенаца, који кравама, овцама и козама одузимају млеко. У Украјини и Пољској замишљани су у људском или животињском виду, а називају се потерчук, односно латаwиец.
===[[Перун]]===
Бог громовник, поштован код свих словенских народа. Посвећени су му планински врхови и извори, а на жртву му је приношен бик. Глава његовог дрвеног идола у Кијеву била је од сребра, а уста од злата. Замишљан је као зрео човек са огњеним каменом, батином или стрелама у рукама. Призиван је приликом склапања уговора и полагања заклетви, односно кажњавао је сваког вероломника. Испред његовог кипа у Новгороду и дању и ноћу горела је ватра од храстових дрва. Ако би се непажњом слугу та ватра угасила, сви би били кажњени смрћу. Од дрвећа посвећен му је храст, а од биљака - перуника (богиша), за коју се веровало да чува кућу од грома, пожара и сваке несреће. О широкој распрострањености Перуновог култа сведоче називи места, извора и планина у свим областима словенског света. После покрштавања, Словени су Перунов лик и функције пренели на светог Илију.
===[[Полудница]]===
У словенској митологији пољски дух замишљен као лепа висока девојка, обучена у беле хаљине. Појављује се редовно лети у време жетве. Тад хода по пољима и кад у подне наиђе на човека или жену у послу, хвата их за косу и обара на земљу без милости.
===[[Поренуције]] ([[Поренутиус]])===
Словенско божанство поштовано на острву Рујну (Риген). На југу острва, у Кореници, налазио се храм тог божанства са чудним култним идолом, с четири лица на глави и једним лицем на прсима.
===[[Поревит]] ([[Поревит]])===
Словенско божанство поштовано на острву Рујну (Риген). На југу острва у Кореници, налазио се храм тог божанства са култном статуом која је приказивала Поревита са пет глава.
===[[Прорицање]]===
Вештина упознавања воље богова на основу различитих врста, знакова. Намере богова могу људима бити наговештене или спољашњим знацима или непосредно, преко снова или надахнућа. У прву групу прорицања сврстава се предсказивање воље богова на основу лета или гласова птица (орнитомантија), инстинктивних поступака (нпр. нехотично изговорене речи), бацања коцки или других врста објеката (клеромантика, астрагаломантика), а посебно на основу посматрања утробе жртвованих животиња, ватре на олтару (епиромантика), небеских тела (астрологија) или воде (хидромантика). Другу групу прорицања чини откривање божанске воље преко снова (ониромантика), најчешће оних који траже оздрављење у Асклепијевим светилиштима (инкубација, ијатромантика), приказивањем сени покојника (некроматика) и откровењима добијеним преко надахнућа (ентхоусиасмос).
У најранијим историјским епохама, пророковања су обављали надахнути појединци који су оглашавали вољу или жеље богова. Касније та врста прорицања није имала значајнију улогу јер је слободно пророковање надахнутих појединаца било замењено пророштвима добијеним од различитих свештеничких редова или званичних пророчишта, нарочито делфског (в. Пророчишта). Тек после смрти Александра Великог, кад је грчко-римски свет ступио у непосредни контакт с Оријентом, нагло су постале омиљене све врсте прорицања, пре свега астрологија. У Риму су званично признавана једино пророковања која су обављали државни магистрати или свештенство, али мере које су предузимане ради спречавања прорицања незваничних лица показују да су све врсте прорицања биле омиљене. Већ од времена Тиберија незванична пророковања сматрана су злочином и кажњавана су протеривањем и одузимањем имовине. Упркос тој забрани, а и каснијим забранама, у Риму су постојали и професионалци, најчешће странци с Оријента, који су се бавили искључиво астрологијом. Диоклецијан је најстроже забрањивао арс математица, тј. астрологију, али су тек доласком на власт хришћанских императора коначно угушене све врсте пророковања.
===[[Рујевит]] (Rugievithus)===
У балтичко-словенској митологији бог рата, поистовећен са римским Марсом. Посебно је поштован на острву Рујну (Руген), где се у Кореници налазило његово велико светилиште. Ту је био постављен његов култни кип натприродне величине, истесан од храстовине. Кип је приказивао Рујевита са седам глава како у десној руци држи мач док су му седам других мачева висили о појасу.
===[[Русалка]]===
У митологији Источних Словена демонска бића замишљана у лику дугокосих лепих младих девојака, које у ноћима младог Месеца играју на пропланцима, овенчане зеленим венцима. Непријатељски су расположене према људима. Често маме пролазнике, задају им различите загонетке или их убијају гласним смехом. То су, у ствари, душе умрлих девојака, првенствено утопљеница или оних које су умрле насилном смрћу. У недељу после Духова оне излазе из воде, ходају по пољу или се пењу на дрвеће. Опасно је да се те недеље било ко купа у реци или језеру, јер га русалке могу одвући у дубину. Разни обичаји показују да су русалке тесно повезане са водом и растињем, али и са светом мртвих.
===[[Симаргл]]===
Божанство Источних Словена, нејасних функција. Није утврђено да ли је у питању једно (Симаргл) или два божанства (Сим, Регл).
Сматра се да је његова улога била да "смири" тј да отера зиму. Његово или њено време је крај марта и почетак априла, а цвет је висибаба. Сматра се да има два лица Бабу Марту која одлази али воли да "претреса јастуке" (перије које пада са неба=снег) и друго лице, лице дечака који својим стопалима топи снег и доноси пролеће. Поштован је и током целе зиме му је приношена жртва у виду пернатих животиња или перија, "да се не разљути баба, што мора јастуке да претреса и не остане вечно"
===[[Стрибог]]===
У источнословенској митологији бог зиме и мраза. Сви ветрови сматрани су његовим унуцима. Његова култна дрвена статуа помиње се међу киповима који су стајали на брегу у Кијеву.
===[[Сварог]], [[Сварожић]]===
У словенској митологији бог неба, Дажбогов отац, Сунца и ватре. Под именом Сварожић поштован је првенствено као бог ватре и заштитник домаћег огњишта. Код Балтичких Словена, у храму бога Радгоста у Ретри, налазио се кип Зуарасиција, Сварожића, и то у оклопу и са шлемом на глави. Може се претпоставити да су тог Зуарасиција Словени око Лабе поштовали као бога рата.
===[[Световид]]===
Велико словенско божанство на острву Рујну (Риген), бог рата и заштитник плодних њива. Средиште његовог култа било је Аркона. У центру града налазио се дрвени храм посвећен том божанству, украшен обојеним дрворезом, са двоструком оградом. Спољна ограда била је покривена црвеним кровом, док се унутрашња састојала из застора и четири стожера. У храму је био постављен идол натприродне величине са четири врата и четири главе. У десној руци држао је рог израђен од разних врста метала, који је сваке године свештеник пунио пићем и на основу испарења предсказивао родну или неродну годину. У левој руци, спуштеној низ тело, налазио се лук. Покрај идола постављена је узда, седло и други атрибути, посебно џиновски мач, са канијом и балчаком од сребра.
Једанпут годишње, у време жетве, приношене су жртве испред храма и светкован је велики празник, који се завршавао великом гозбом. Свештеник је тада пред народом прорицао обиље или оскудицу у наредној години и призивао Световида да отаџбини подари славу, а поданицима богатство. Затим је испред идола стављан висок колач премазан медом, иза кога је стајао свештеник и питао народ да ли га види. Присутни су одговарали да га виде, а он је тада изражавао жељу да га догодине не виде, како би наредне године жетва била обилнија. Сви су били обавезни да дарују светилиште, које је било чувено пророчиште. Све што се добије крадом или оружјем припадало је светилишту, као и дарови који су стизали из целог словенског света и из суседних крајева.
У светилишту је чуван бели коњ, за кога се веровало да припада Световиду. Нико није смео да га додирне, а једино је свештеник могао да га напаса и опрема. Веровало се да сам бог, јашући на њему, предводи свој народ у борбама са непријатељима. Тај коњ је коришћен и за гатање: пред полазак у рат, свештеници су испред храма постављали копља, а затим је извођен оседлан коњ да преко њих пређе. Ако би при прескакању пошао десном ногом, сматрало се да ће исход бити повољан, а ако би кренуо левом, то је значило д се рат мора одложити. Световидово светилиште у Аркони разорено је 1168. године. Археолошки је истражено 1921. године. После покрштења Балтичких Словена, функције Световидове пренесене су на светог Вида.
===[[Триглав]] (Triglaus, Trigelawys, Triglous, Tryglaw)===
У митологији Балтичких Словена троглаво божанство, вероватно бог рата или вегетације. Средиште његовог култа налазило се у Штетину и Бранденбургу. У Штетину, који је био окружен трима брдима, на средишњем и највећем налазио се храм посвећен Триглаву. У њему је била постављена култна статуа бога са три главе и златним повезом преко очију и уста. Веровало се да три главе симболишу власт бога над три посебна царства: небом, земљом и паклом, а да златни повез преко очију показује да бог не жели да види грехе смртника или сазна за њих. При храму је чуван коњ вранац, са седлом од злата и сребра, који је коришћен за гатање пред ратне походе. На земљу је тада полагано девет нових копаља, на размаку од једног лакта, а затим је зауздани и оседлани коњ три пута прелазио у оба смера. Ратни поход би био предузиман само ако Троглавов коњ при прелажењу не би дотакао ни једно копље.
Отон Бамбершки порушио је светилиште у Штетину и три главе одсечене са Триглавове култне статуе послао папи у Рим. Култне статуе Триглава које су се налазиле у осталим местима биле су посребрене или позлаћене.
===[[Тројан]]===
У руским и јужнословенским предањима демон или божанство повезано са римским императором Трајаном. У народним причама описан је као биће са три главе, са козјим или магарећим ушима, које се плаши сунца и креће се само ноћу. Веровало се да дан проводи у свом замку на планини, а да ноћу јаше до својих драгана. Русија је сматрана Трајановом земљом. Кад га је једном приликом Сунце стигло на путу, покушао је да се сакрије испод пласта сена, али су волови преврнули пласт, тако да су га Сунчеви зраци дохватили и спржили.
===[[вампир]]===
{{главни чланак|Вампир}}
У словенским предањима вампир је дух умрлог или леш који је зао дух или ђаво оживео. У глуво доба ноћи вампир излази из гроба да би људима и животињама исисао крв.
===[[Велес]]===
У словенској митологији божанство нејасних функција, можда бог обиља и заштитник домаћих животиња. Трагови Волосовог култа сачувани су код Источних и Северних Словена. У време ширења хришћанства асимилован је и замењен хришћанским заштитником стада, светим Власијем. У Новгороду је храм св. Власија подигнут на месту на коме се раније налазио Волосов идол. Обичај код Источних Словена да прегршт непожњевеног класја које се оставља као дар божанству називају Волосовом брадом показује да је Волос поштован у својству бога вегетације. У позним текстовима означен је као зли дух и демон, односно повезиван је са Подземљем и ђаволом.
|
