Принципов мост — разлика између измена

нема резимеа измене
[[Датотека:Latin bridge, SarajevoBridge.jpg|мини|десно|210px300px|Принципов мост, источнаслика странаиз 1913.године]]
{{пренос|24|1|2013}}
'''Латинска ћуприја или Принципов мост''' је историјски мост преко ријеке [[Миљацка|Миљацке]] у [[Сарајево|Сарајеву]]. Сјеверни крај моста је било поприште [[Сарајевски атентат|атентата]] на надвојводу Аустрије [[Франц Фердинанд|Франца Фердинанда]] од стране [[Гаврило Принцип|Гаврила Принципа]] [[1914]], године, чији је догађај постао повод избијања [[Први светски рат|Првог свјетског рата]].
[[Датотека:Sarajevo princip bruecke.jpg|мини|десно|210px|Принципов мост, западна страна]]
[[Датотека:Latin bridge, Sarajevo.jpg|мини|десно|210px|Принципов мост, источна страна]]
'''Принципов мост''' (данас: Латинаска ћуприја) је један од најстаријих [[Сарајево|сарајевских]] мостова.
 
Мост је добио име по оближњој латинској односно [[Дубровачка република|дубровачкој]] колонији трговаца .
Први мост на овом мјесту је био од дрвета, и спомиње се у попису [[Босна|босанског]] санџака из 1541. Саградио га је сарач Хусеин, син неког Ширмерда. Камени мост гради сарајевски ајан [[Али Ајни-бег|Али Ајни-бег]] године [[1565]]. Поплава која је погодила Сарајево 1791. оштетила је мост, а средства за његову обнову издваја Хаџи Абдулах Брига. Обнова је услиједила 1798/99. године. У обнови су учествовали домаћи мајстори, како се спомиње у тадашњим документима.
 
Судећи по почетку градње моста, то је један од најстаријих очуваних мостова у граду. У попису [[Босански санџак|Босанског санџака]] од [[1541]] помиње се мост на овом мјесту, саграђен од кожара (сарача) Хусеина, сина Ширмерда. Овај први мост, вјероватно је био саграђен од дрвета, јер подаци из [[1565]] свједоче да је камени мост овде саградио еминентни грађанин Сарајева [[Алија-Ајни Бег]]. Страшна поплава која се десила 15. новембра [[1791]] тешко је оштетила мост, а његову обнову је финансирао сарајевски трговац [[Хаџи Абдулах Брига]].
Сматра се да је мост имао четири стуба на којима је лежало пет лукова, али регулацијом [[Миљацка|Миљацке]] у XIX вијеку један стуб је зазидан, а ћуприја остаје са четири лука. У маси изнад пилона можемо видјети два олакшавајућа окулуса, које видимо и као један од симбола града у грбу Сарајева. У доба Аустро-Угарске мосту су додани конзолни тротоари. Мост је грађен од седре и кречњака.
 
Мост се зове Латински Ћуприја (на [[Турски језик|турском]] Frenkluk cupri) по оближњој [[Католици|католичкој]] четврти на лијевој обали Миљацке, коју народ назива [[Латинлук]]. Четрт је основана од дубровачких мајстора који су дошли да раде у Сарајеву, а касније је углавном била насељена католичким становништвом.
Иначе овај мост је повезивао десну, већински муслиманску, обалу [[Миљацка|Миљацке]] са лијевом, већински хришћанском (католичком) обалом, које је у народу било познато као [[Латинлук|Латинлук]], па је тако и добио име Латинска ћуприја.
 
Мост има четири лука и почива на три стуба повезаних чврсто за обалу. Грађен је од камена и гипса и има два слободна отвора, "очи" у маси изнад стубова. Ове карактеристике се могу видјети и на печату Сарајева.
 
За вријеме [[Аустроугарска|Аустро-Угарске]], због густог саобраћаја, мосту су додати и тротоари на конзолама.
 
== Спољашне везе ==
* ((en)) http://www.visitsarajevo.biz/sightseeing/attractions/bridges/latin-bridge
 
У близини моста је [[1914]]. године извршен атентат на пријестолонасљедника Аустро-Угарске монархије надвојводу [[Франц Фердинанд|Фрању Фердинанда]] и његову супругу Софију. Тај догађај познат као сарајевски атентат, био је повод Првог свјетског рата. У периоду од 1918. до 1992. мост је носио назив по атентатору [[Гаврило Принцип|Гаврилу Принципу]]. Након насилне сецесије и избијања [[Рат у Босни и Херцеговини|грађанског рата у Босни и Херцеговини]], мосту је враћен стари назив, а рестаурација и реконструкција моста завршена је [[2003]]/[[2004]]. године.
 
<!--[[Категорија:Мостови у Сарајеву]]