Поједностављено кинеско писмо — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.2) (Робот: промењено vi:Trung văn giản thể у vi:Chữ Hán giản thể |
мНема описа измене |
||
Ред 12:
|iso15924=Hans
}}
'''Упрошћено кинеско писмо''' или '''поједностављено кинеско писмо''' (упрошћено писмо: {{lang|zh-Hans|简化字}}, {{јез-кин-тп|т=簡化字|п=Jiǎnhuàzì}} или упрошћено писмо: {{lang|zh-Hans|简体字}}, {{јез-кин-тп|т=簡體字|п=Jiǎntǐzì}})
[[Традиционално кинеско писмо]] се тренутно користи у [[Тајван|Републици Кини]], [[Хонг Конг|Хонг Конгу]] и [[Макау]]. Прекоморске кинеске заједнице углавном користе традиционалне знакове, а упрошћени знакови постепено добијају популарност међу кинеским емигрантима. Истовремено, традиционално писмо повећава престиж у Народној Републици Кини.
Упрошћени облици карактера су направљени смањивањем броја потеза и поједностивљањем облика значајних традиционалних кинеских знакова. Неки знакови су поједностављени користећи регуларна правила, на примјер, заменивши све појаве одређеног дела са једноставнијом варијантом. Међутим, неки знакови су поједностављени нерегуларно, а неки упрошћени карактери су поједностављени друкчије и непредвидљиво у односу на традиционалне знакове. Коначно, многи знакови су нетакнути током поједностављења и тако су они исти у традиционалном и упрошћеном кинеском писму.
Ред 27:
Издање: „Серија један организација списка варијантних карактера“ ({{јез-кин-п|Di yi pi yitizi zhengli biao}}) објашњава неке од разлика између правописа континенталне Кине и Хонг Конга и Тајвана. Иако то нису техничка „упрошћења“, они се често гледају као такве, јер је крајњи ефекат исти. Садржи 1027 варијантних карактера који се сматрају застарелим од коначне ревизије 1993. године. Неки од њих су застарели у Тајвану и Хонг Конгу а други су и даље у употреби.
Након Другог свјетског рата, и [[Јапан]] је упростио низ кинеских знакова (''[[канђи]]'') који се користи у [[Јапански језик|
==Порекло и историја==
Ред 33:
Иако је већина упрошћених кинеских слова који се данас употребљавају, резултат рада комисија владе [[Народна Република Кина|Народне Републике Кине]] педесетих и шездесетих година двадесетог века, поједностављење слова потиче од прије формације Народне Републике Кине 1949. године.
Курзивни писани текст скоро увек садржи упрошћена слова. Упрошћени облици који се користе у штампаном тексту су увек постојали. Они датирају чак из [[Династија Ћин|династије Ћин]] (221
Један од најранијих предлагача за упрошћење је [[Луфеи Куи]], који је предложио 1909. године да се користе поједностављени карактери у образовању. У годинама након [[Покрет 4. мај|Покрета 4. маја]] 1919. године, многи антиимперијалистички кинески интелектуалци су тражили начине да модернизују Кину. Традиционална култура и вредност, као што је [[Конфуцијанизам]] је била оспорена. Затим, људи у покрету су сматрали да је традиционални кинески систем писања препрека за модернизацију Кине и зато су предложили да се започне реформа. Предложено је да се кинески систем писања поједностави или потпуно укине.
Ред 44:
324 упрошћених слова које је прикупио [[Ћијен Сјуентунг]] службено су уведени 1935., као табела 1. серије упрошћених слова али су суспендовани 1936. године.
Народна Република Кина је издала свој први круг званичних поједностављења слова у два документа, први 1956
Унутар Кине даље упрошћавање слова је постало повезано са [[левичар]]има [[Културна револуција|Културне револуције]], што је кулминирало другим таласом упрошћавања слова (познато као ''ерђијен''), који су објављени 1977. Делом због неудобности која се осећала након Културне револуције и Маове смрти, други круг упрошћења је лоше примљен, и 1986. власти су потпуно повукле други талас.
| |||