Овај свитак папируса открио је у [[некропола|некрополи]]Некропола у [[Теба (градТеби|некрополи у Египту)|Теби]] (град [[Луксор]]) италијански истраживач [[Бернардино Дровети]] ({{јез-ит|Bernardino Drovetti}}) [[1820.]] године. Године 1824. откупио га је [[Египатски музеј у Торину]] ({{јез-ита|Museo Egizio}}). Када је кутија са папирусом отворена у Италији, свитак се распао у мноштво делића (око 160 фрагмената). [[Жан-Франсоа Шамполион]] га је испитао, али је успео да дешифрује само нека имена фараона са већих неоштећених фрагмената. Саксонски истраживач и Шамполионов ривал [[Густав Сејфарт]] (1796–1885) начинио је комплетнију ресконструкцију оригиналног папируса користећи анализу биљних влакана. Последњи велики покушај реконструкције спроведен је 1938. И поред реконструкције, око 50% папируса недостаје.
Године 2009. у складишту музеја пронађена је кутија са још неупотребљеним фрагментима краљевског канона.<ref>[http://www.nbcnews.com/id/29430681/#.URBTNh2gbSg 3,000-year-old papyrus fragments found]</ref> У току је нова реконструкција канона коју у Лондону спроводе стручњаци [[Британски музеј|Британског музеја]].
