Тектонски покрети — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
{{сређивање}}, уклоњен потпис |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{сређивање|додати везе и средити интерпункцију}}
'''Тектонски покрети''' ({{јез-гр|tektonikos}}
Они обликују рељеф
Епирогени покрети изазивају настанак удубљења(угиби) и испупчења(сводови). ▼
== Епирогени покрети ==
Угиби су,заправо, басени мора и океана,док су сводови континенти.Када се копно издиже,долази до регресије(повлачење мора),а када се спушта до трансгресије (надолажење мора).
Примери за ово су црногорска и италијанска обала Јадрана, при чему се прва спушта, а друга издиже.
Доказ за регресију и трансгресију су и кречњаци корала који се могу наћи на дубинама до 1000m,као и на највишим планинама,а знамо да корали живе у топлим морима до дубине од 50m.
Орогеним покретима настају планине,котлине и долине. Деле се на вертикалне и хоризонталне.▼
== Орогеним покрети ==
Вертикални представљају померање огромних плоча у Земљиној кори дуж великих пукотина које називамо раседима или раселинама. Тако се ово кретање назива још и раседање. Свако раседање има своја крила,ход,скок и површину раседа. Раседањем настају старе громадне планине које се групишу у планинске системе. Уколико дуж паралелних раседа земљиште почне да се спушта и издиже,може доћи до настанка такозваних тектонских ступњева.Ако се земљиште између два паралелна раседа издигне,настаће тектонски хорст.Ако се,пак,спусти,настаће тектонски ров.Пример познатих хорстова су Шварцвалд у Немачкој и Вогези у Француској,док се између њих налази ров-долина реке Рајне. У централној Азији ров је Бајкалско језеро,најдубље језеро на свету(-1140m),а хорст планина Тјеншан.У источној Африци наизменично се смењују ровови(басени језера Викторија,Тангањика,Гњаса) и хорстови(заравњена узвишења на којима се налазе вулканске купе као што су Килиманџаро,Кенија,Рувензори).Код нас,у Србији, хорстови су Фрушка Гора у Срему и Јастребац који се налази између ровова Топличке и Крушевачке котлине.▼
▲Вертикални представљају померање огромних плоча у Земљиној кори дуж великих пукотина које називамо раседима или раселинама. Тако се ово кретање назива још и раседање. Свако раседање има своја крила,ход,скок и површину раседа. Раседањем настају старе громадне планине које се групишу у планинске системе. Уколико дуж паралелних раседа земљиште почне да се спушта и издиже,може доћи до настанка такозваних тектонских ступњева.Ако се земљиште између два паралелна раседа издигне,настаће тектонски хорст.Ако се,пак,спусти,настаће тектонски ров.Пример познатих хорстова су Шварцвалд у Немачкој и Вогези у Француској,док се између њих налази ров-долина реке Рајне. У централној Азији ров је Бајкалско језеро,најдубље језеро на свету(-1140m),а хорст планина Тјеншан.У источној Африци наизменично се смењују ровови(басени језера Викторија,Тангањика,Гњаса) и хорстови(заравњена узвишења на којима се налазе вулканске купе као што су Килиманџаро,Кенија,Рувензори).
Хоризонтални покрети своде се на боре у Земљиној кори-антиклинале(узвишења) и синклинале(удубљења).Њиховим радом настају младе веначне планине.Веначне планине настају дуж геосинклинала(пространа и релативно плитка удубљења испуњена седиментима).Три најпознатије геосинклинале су медитеранска која води од Атлантика,преко северних делова Африке и јужних делова Европе и Азије до Малајског архипелага;затим,андско-кордиљерска која води дуж пацифичких обала Северне и Јужне Америке;и пацифичка или тихоокеанска која прелази од острва Камчатке,јапанских и малајских острва,све до Нове Гвинеје и источне Аустралије.
[[en:Plate tectonics]]
| |||