Родерик Макинон — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.3) (Робот: додато tr:Roderick MacKinnon
Autobot (разговор | доприноси)
м zamena kutijice
Ред 19:
|напомене =
}}
'''Родерик Макинон''' ({{јез-енгл|Roderick MacKinnon}}, рођен [[19. фебруар|19. фебруара]] [[1956]]. у [[Берлингтон (Масачусетс)|Берлингтону]], [[Масачусетс]], [[САД]]) је професор молекуларне неуробиологије и биофизике на [[Универзитет Рокфелер|Универзитету Рокфелер]] у [[Њујорк]]у. Добитник је [[Нобелова награда за хемију|Нобелове награде за хемију]] [[2003]]. (заједно са [[Питер Агре|Питером Агреом]]) за рад на објашњењу структуре и функције [[јонски канал|јонских канала]].
 
Године 1996. почео је да ради на Универзитету Рокфелер као професор и шеф лабораторије за молекуларну неуробиологију и биофизику. Проучавао је структуру калијумских канала. Ови канали су од великог значаја за рад нервног система и срца јер преко њих [[калијум]] прелази ћелијску мембрану. Пре Макинонових истраживања није била позната молекуларна структура канала калијума. Мекинон је са сарадницима, користећи [[Рентгенска кристалографија|рентгенску кристалографију]], успео да открије тродимензионалну структуру молекула канала калијума бактерије. Објаснио је и зашто ови канали пропуштају веће јоне калијума, а заустављају мање јоне [[натријум]]а<ref> MacKinnon Roderick, Steven L. Cohen, Anling Kuo, Alice Lee, Brian T. Chait: ''Structural Conservation in Prokaryotic and Eukaryotic Potassium Channels''. Science 3 April 1998: Vol. 280. no. 5360, pp. 106 - 109. PMID 9525854