Алексеј Јелачић — разлика између измена

м
zamena kutijice
м (Разне исправке)
м (zamena kutijice)
{{Научник
{{Биографија
| име = Алексеј Јелачић
| презиме = Јелачић
| слика =
| ширина_слике = 250п
| опис_слике =
| пуно_име =
| дан_рођења датум_рођења = [[10. јануар]] [[1892]].
| месец_рођења = јануар
| година_рођења = 1892.
| место_рођења = [[Кијев]]
| држава_рођења = [[Руска Империја]]
| дан_смрти датум_смрти = [[20. октобар]] [[1941]].
| месец_смрти = октобар
| година_смрти = 1941.
| место_смрти = [[Београд]]
| држава_смрти =
|поље =
|институција =
|школа =
|студенти =
|познат_по =
|награде =
|напомене =
}}
'''Алексеј Јелачић''' ({{јез-рус|Алексей Кириллович Елачич}}; [[Кијев]], [[10. јануар]] [[1892]] — [[Београд]], [[20. октобар]] [[1941]]) је био српски [[историчар]], публициста и новинар [[Руси|руског]] порекла.
 
Алексеј Јелачић родио се у [[Кијев]]у [[18. јануар]]а [[1892]]. године. О његовим родитељима нема прецизнијих података, а сам Јелачић на више места наводи да је [[Јужни Словени|јужнословенских]] корена. У посвети једне књиге наводи се да му је мајка умрла [[11. јануар]]а [[1912]]. године.<ref>
| Алексије Јелачић, „Сељачки покрет у Хрватској и Славонији године 1848.-1849.“, Загреб 1925, у посвети дела.</ref> У Кијеву је завршио приватну основну школу и класичну гимназију 1909. Чињеница да је завршио приватну основну школу и његово име на списку земљопоседника Проскуровског среза<ref>
| http://rodovoyegnezdo.narod.ru/Podolia/proskovuezd.htm</ref>, претпостављају да је из имућније породице. Студије историје је завршио на Историјско-филолошком факултету Универзитета у [[Санкт Петербург]]у [[1914]]. године. Исте године примљен је за [[асистент]]а на катедру за [[Историја Русије|руску историју]] истог факултета. Године [[1917]]. прелази на Универзитет светог Владимира у [[Кијев]]у и на њему магистрира 1918. године радњом „Самодержавие и народ в России XVIII века" (Самодржавље и народ у Русији 18. века). Године 1919. прелази на лицеј у Каменц-Подолском и предаје у истом све до [[1920]]. године.
 
Године [[1920]]. емигрира у [[Краљевина Југославија|Краљевину Југославију]] и живи у њој све до смрти. Био је ангажован као гимназијски професор у [[Скопље|Скопљу]] ([[1920]]–[[1924]]), [[Пљевља|Пљевљима]] и [[Приштина|Приштини]] ([[1924]]–[[1925]]). У [[Љубљана|Љубљани]] је 1925. године докторирао радњом „Сељачки покрет у Хрватској и Славонији године 1848-1849", што је први темељитији рад на наведену тему уопште<ref>
| Јарослав Шидак, „Студије из хрватске повијести за револуције 1848-49“, Загреб 1979.</ref>. Од 1925. године живи и ради у Скопљу као хонорарни професор руске и [[Западни Словени|западнословенске]] историје на Филозофском факултету, а истовремено предаје и у скопској гимназији. Био је дугогодишњи [[Политика|Политикин]] дописник из Скопља. Из Скопља је краће време избивао [[1932]]. када наставникује у [[Крушевац|Крушевцу]]. По избијању рата [[1941]]. премештен је на рад у [[Лесковац|лесковачку]] гимназију. У [[Београд]]у је умро 20. октобра [[1941]]. године и покопан је на руском гробљу.
 
==Научна и публицистичка делатност==
 
По доласку у Југославију брзо овладава [[српски језик|српским језиком]] и постаје плодан писац. У многим дневним новинама пише о револуционарним збивањима у [[Русија|Русији]], а у загребачкој „Новој Европи“ годинама је објављивао чланке из руске историје. О његовом значају у тадашњем друштву сведочи енциклопедијски чланак о њему у познатој „Народној енциклопедији српско-хрватско-словеначкој"<ref>
| Станоје Станојевић уредник, „[[Народна енциклопедија]] српско-хрватско-словеначка“, Загреб 1925-1928, свезак II, стр. 146.</ref>.
 
У својим радовима пише противбољшевички. [[Мирослав Крлежа]] у часопису „Књижевна република“ оштро је нападао Јелачића као „активног контрареволуционара“ и „генералску прирепину"<ref>
| Мирослав Крлежа, Књижевна република, 2 ()1924-25) 11/12, стр. 555-556; 3 (1926) 1, стр. 47-51; 2, стр. 82-98.</ref>. Због таквих својих стајалишта Јелачић је за време комунистичке Југославије најчешће прешућиван.
 
Написао је први целовити приказ руске историје на српском језику, те краће приказе [[Историја Пољске|пољске]] и [[Историја Чешке|чешке]] историје. Целовита библиографија његових радова до данас није израђена. Списак његових радова до [[1925]]. године саставио је сам писац у књизи „Сељачки покрет у Хрватској и Славонији године 1848-1849" (Загреб 1925), а [[Јосип Пејин]] је објавио у „Историјском гласнику 1-2" (Друштво историчара СР Србије, Београд 1918) непотпуну библиографију Јелачићевих радова од [[1922]]. године.
1.572.075

измена