Опсада Алезије — разлика између измена

Без промене величине ,  пре 8 година
м
нема резимеа измене
м
м
На крају септембра Гали, под командом Комијуса, покушали су да упадну унутра нападајући Цезарову контравалацију. Верцингеторикс је наредио истовремени напад на унутрашњу циркумвалацију. Ниједан од ових покушаја није успео и борба се завршила предвече. Следећег дана, Гали су напали под окриљем ноћи. Овог пута су наишли на више успеха и Цезар је био принуђен да напусти неке делове своје фортификације. Само брзи напад коњице под командом Марка Антонија и Гаја Требонија је спасао ситуацију. Унутрашњи зид је такође био нападнут, али присуство ровова, које су Верцингеториксове снаге морале да пређу их је успорило довољно. У ово доба, позиција римске војске је такође ослабила. Такође опкољени, храну су почели да пажљиво деле и људи су били скоро на физичкој изнемоглости.
 
Следећег дана, 2.октобра, Верцасивелаунус, Верцингеториксов рођак, лансирао је масивнимасован напад са 60,000 људи, фокусиран на слабост у римској фортификацији (круг на слици) коју је Цезар покушао да сакрије, али је откривена од стране Гала. На том подручју је због природних препрека било немогуће правилно направити зид. Напад је био синхронизован са Верцингеториксовим снагама које су напале унутрашње фортификације са свих страна. Цезар је веровао у обученост и дисциплину својих људи и послао је наређење да једноставно држе линију. Он је лично јахао уздуж борбене линије и храбрио своје легионаре. Лабијенусова коњица је била послата да помогне одбрану на месту где је фортификација била угрожена. Како се притисак појачавао, Цезар је био натеран на покрене контра напад на унутрашњу офанзиву и успео је да одгурне Верцингеториксове људе. У то време део држан од стране Лабијенуса је био на ивици пропасти. Цезар се одлучио за очајничке мере и узео је 13 коњичких кохорти (око 6,000 људи) да нападне око 60,000 Гала са леђа. Ово је изненадило и нападаче и браниоце. Када су видели да се њихов командант излаже таквом ризику, Лабијенусови људи су удвостручили своје напоре и натерали су нападаче на повлачење. Успаничена војска у повлачењу је била лак плен за дисциплиновану римску потеру, и ово је још један пример масакра војске у повлачењу у ратовању старог века. Гали у повлачењу су били маскрирани, и Цезар у својим ''Коментарима о Галском рату'' примећује да је само чиста исрпљеност његових људи спасла Гале од потмуног уништења.
 
Из Алезије, Верцингеторикс је сведочио поразу снага послатих њему у помоћ. Суочавајући се са изгладнелошћу и слабим моралом, био је приморан на предају без финалне битке. Следећег дана, Галски лидер предао је своје оружје Јулију Цезару, стављајући тачку на опсаду Алезије.
97

измена