Патријарх српски Гаврило I — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 34:
[[1653.]] године одлази у манастир [[Манастир Крушедол|Крушедол]], одакле прелази у Влашку и [[Молдавија|Молдавију]]. У Трговишту се задржао код војводе Матије Басарабе, обаљајући при томе и извесну политичку мисију, посебно ради измирења Басарабе са Богданом Хмељницким атаманом украјинских козака, који је дигао устанак против [[Пољска|Пољске]] [[1648.]] године. Патријарх Гаврило је са пратњом одсео у једном манастиру, заједно са антиохијским патријархом Макаријем, који се на путу за Русију задржао у Влашкој. Одатле је Гаврило наставио пут за Русију, где је стигао средином 1654. године.
Главни разлог патријарховог путовања у [[Русија|Русију]] било је прикупљање помоћи. У православној Русији тражио је, такође, и помоћ којом би се супротставио [[Турци]]ма, а посебно римокатоличкој курији. У [[Москва|Москви]] је покушао да штампа „Типик избраније многоје от 34 књиге на латинскују јерес“ од [[Нил Кавасила|Нила Кавасиле]], [[солун]]ског митрополита из XIV века. Патријарх Гаврило је сматрао да је ова књига преко потребна његовој пастви која је изложена римокатоличкој пропаганди и упорном деловању римокатоличких мисионара. Патријарх је понео са собом и „Житије и повијест свјатих цареј сербских и патријархов“. За време свог боравка у Русији, два пута се срео са руским царем Алексејем Михаиловичем, оцем [[Петар Велики|Петра Великог]], а са руским [[Никон (патријарх московски)|патријархом Никоном]] био је у пријатељству и братској љубави. Учествовао је на Московском сабору [[1655.]] године и активно подржао реформу коју је спроводио патријарх Никон.
Под притиском разних околности, патријарх Гаврило је решио да трајно остане у Русији, због чега је своју пратњу послао натраг у Србију са поруком да се изабере нови патријарх уместо њега. Касније, патријарх Гаврило мења своју одлуку и жели да се врати у Србију. Можда је један од разлога што је његов наследник Максим, заузео став споразумевања са турским властима, а одустао од сваке сарадње са хришћанским савезницима коју је учврстио патријарх Гаврило. Патријарха су тешко пустили из Москве и тек када је рекао да жели да иде у [[Јерусалим]] на поклоничко путовање, дозвољено му је да напусти Русију. Уместо да оде у Јерусалим, патријарх Гаврило се враћа у Србију.
| |||