Опсада Алезије — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
|заповедник1=[[Јулије Цезар]]
|заповедник2=[[Верцингеторикс]]<br />[[Комије]]
|јачина1=10 ili 11 [[легија]]
|јачина1=10 можда 11 [[легија]] 10,000 помоћних трупа (auxilia) Гали, Германска и Нумиђанска коњица, Балеарски праћкаши, Крићански стрелци.
Укупно око 50,000 војника
|јачина2='''180.000:'''<ref>Alen, Stephen (2007) ''Lords of battle: the world of the Celtic warrior'' пг.169.</ref><br />80.000 опседнуто у граду,<br />100.000 долази у помоћ
[[Слика:Caesar-Altes-Museum-Berlin.jpg|мини|Цезарова биста|180px]]
[[Слика:Vercingetorix Memorial at Alesia.jpg|мини|Верцингеториксова статуа коју је подигао Наполеон III|180px]]
Битка код Алезије је постала задњи организовани отпор римском освајању Галије, и представља дефинитивно освајање Келта од стране Римљана. После Алезије, континетална Галија је била освојена, тако постајући римска провинција и бива подељена на мање јединице. Све до трећег века се организовани отпор неће појавити. Браниоци Алезије су заробљени као и помоћне трупе. Они су или били продати у робље или дати као ратни плен Цезаровим легионарима, осим чланова Едуи и Арверни племена, који су ослобођени и помиловани због њихове важности Риму.
[[Слика:Siege-alesia-vercingetorix-jules-cesar.jpg|мини|лево|Верцингеторикс се предаје Цезару|300px]]
Битка код Алезије је постала задњи организовани отпор римском освајању Галије, и представља дефинитивно освајање Келта од стране Римљана. После Алезије, континетална Галија је била освојена, тако постајући римска провинција и бива подељена на мање јединице. Све до трећег века се организовани отпор неће појавити. Браниоци Алезије су заробљени као и помоћне трупе. Они су или били продати у робље или дати као ратни плен Цезаровим легионарима, осим чланова Едуи и Арверни племена, који су ослобођени и помиловани због њихове важности Риму.
 
 
За Цезара Алезија је огроман лични успех, и војно и политички. Сенат, изманипулисан од стране Катона и Помпеја, je oбјавио 20 дана захвалности за победу, али су блокирали Цезару част тријумфалне параде, што је био зенит каријере једног римског генерала и велика част. Политичке тензије су се повећале, и две године касније, 50 године п.н.е. Цезар је прешао [[Рубикон]], што је изазвало римски грађански рат (49–45 године п.н.е.), у ком је он победио. Након што је изабран за конзула, за сваку годину за време рата, и након што је постављен неколико пута за диктатора, коначно је постављен за ''dictator perpetuus'' (доживотни диктатор), од стране Сената (44 године п.н.е.). Стално повећање његове личне моћи и славе је подривало темеље Римске Републике, што је довело до успостављања Римског Царства.
97

измена