Јожеф Киш — разлика између измена

Вративши се у Хабзбуршку монархију, обављао је службу војног инжењера за мостове. Убрзо је напустио војну службу и седамдесетих година [[18. век]]а постао цивилни инжењер, службеник Дворске коморе, која се, све до [[1848]]. године, уз многе друге компетенције, старала и о [[саобраћај]]у, речној пловидби и пловности река у Аустрији и Угарској. Најпре је радио на регулацији [[Дунав]]а код Братиславе. Касније је активан у коморском округу Беча. Иза њега je остало више вредних нацрта водотокова (листа са назначеним мерењима о деоници [[Дунав]]а између Дјевина и [[Комарно|Комарна]] ({{Јез-мађ |Komárom}}), и деоница код [[Апатин]]а у Бачкој).<ref name="ХБ">''Građa za proučavanje spomenika kulture Vojvodine XXIV i XXV“; Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture; Novi Sad (Svetlana Bakić; „Ištvan Varga (Varga István): Istorijat kanala koji povezuje Dunav sa rekom Tisom (u XVIII i XIX veku)''</ref> Као коморски службеник у Бачкој помиње се [[1780]]. године. <ref name="СБР">''„Srpski biografski rečnik 5 KV-Mao“; Matica srpska, Novi Sad; 2011.''</ref>(Списак инжењера коморске администрације за Бачку из [[1780]]. године)<ref name="ПН">'' Petrović Nikola; „Plovidba i privreda srednjeg Podunavlja u doba merkantilizma“; Istorijski institut; Beograd; 1978.''</ref> [[1782]]. године [[Јозеф II]] покренуо је нову колонизацију Немаца из југозападних покрајина Немачке и Лорене у средње [[Подунавље]]. Настојало се да се досељеницима обезбеди чврста полазна економска основа. Због тога је било много задатака за органе државне администрације, па и за, тек приспелог, коморског инжењера Јожефа Киша. Најпре је извршено парцелисање коморских добара ради њихове поделе колонистима, а потом и изградња нових и проширивање постојећих насеља према типизираним урбанистичким плановима. Приликом јозефинске колонизације подигнута су у Бачкој следећа насеља: [[Савино Село|Торжа]], [[Црвенка]], [[Врбас]], [[Бачко Добро Поље]], Секић, [[Маглић|Буљкес]] и Нови [[Сивац]].<ref name="ПН">'' Petrović Nikola; „Plovidba i privreda srednjeg Podunavlja u doba merkantilizma“; Istorijski institut; Beograd; 1978.''</ref> Међутим, ту се наишло на озбиљне водопривредне проблеме. Дуж јужног обода Телечке висоравни простирале су се баруштине, млаке, мочваре, блатишта и терени зарасли трском, а од [[Врбас]]а према истоку лежала је Црна бара, водени реципијент. Без исушивања и дренирања тог терена, колонизација није могла бити успешна. Кишов предлог је прихваћен и 1785. године је ископан одводни јарак ширине један метар између Куле и Врбаса ради одвођења површинских и подземних вода у Црну бару. Већ следеће године започет је дужи (тридесет километара) и дупло шири канал између Сивца и Врбаса ради дренирања воде из Сивачког блата у Црну бару.