Јозеф Шумпетер — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Решавање вишезначних одредница помоћу бота: Харвард - Changed link(s) to Универзитет Харвард
Autobot (разговор | доприноси)
м navodnici
Ред 5:
Шумпетер је дао суштинске доприносе теорији привредних циклуса и економског развоја. Остао је познат по придавању велике улоге [[предузетништво|предузетницима]], односно први је прецизно описао улогу предузетника у економији. Разликовао је иновацију у општем смислу од предузетничке иновације. Подвлачио је да предузетник врши [[иновације]] не само тако што користи иновације других, већ и увођењем нових начина производње, нових производа и нових облика организације. Ове иновације, тврдио је, захтевају једнако знања и храбрости као сам процес иновације уопште.
 
Предузетничке иновације, тврдио је изазивају таласе "креативне„креативне деструкције"деструкције“, пошто оне чине застарелима старе иновације, идеје, технологије, квалификације, опрему, организацију. Ова креативна деструкција, укључујући и нестанак постојећих фирми и стварање нових, узрокује прогрес и увећање животног стандарда свих. Борбу за постизање [[монопол]]а од стране предузетника сматрао је позитивном, јер они тада раде најбоље.
 
Сматрао је централни методолошки концепт економске науке – компаративну статику – незадовољавајућим, пошто предстаља врло поједноставњен израз сложене стварности, у којој динамички елементи играју пресудну улогу.
 
Шумпетерова кљига "Историја„Историја економске анализе"анализе“ и данас је најважније дело из области историје економске мисли. Шумпетер ту баца широк и поуздан поглед на идеје и рад појединаца и школа током више од два века. Ипак, неки од његових ставова су спорни: данас предовлађује мишљење да је [[Адам Смит]] важнији него што је Шумпетер веровао, а [[Леон Валрас]] нешто мање важан (Шумпетер му је давао прво место).
 
Иако спада међу велике економисте, једном је направио велику грешку. Упитао се 1942. године: "Може„Може ли капитализам да преживи? Не. Не верујем да може”. Бринула га је реална могућност да интелектуалци одбаце капитализам и самим тим га доведу у опасност, као и ризик да преширока државна интервенција угрози фине механизме предузетништва и иновација. Наду је полагао у економски успех капитализма, који би потро ове претње.