Аналитичка геометрија — разлика између измена

м
navodnici
м (navodnici)
Иако је пресудно утицала на развој аналитичке геометрије, у Декартовој ''Геометрији'', онаквој каква је, нема неких њених основних елемената, као што су Декартове [[координате]], [[једначина праве]], једначине [[конусни пресек|конусних пресека]] (иако се једном једначином другог реда означава конусни пресек), а већи део излагања је посвећен теорији алгебарских једначина.
 
Из сачуваних писама [[Пјер де Ферма|Пјера Ферма]] може се видети да је он развио идеју аналитичке геометрије пре објављивања Декартовог дела о тој теми. Декарт је предложио представљање криве једначином, изучавање добијене једначине и на тај начин утврђивање особина саме криве, док је Ферма суштински урадио исто проглашавајући једначину "специјалном„специјалном особином"особином“ криве и изводећи све остале особине посматране криве из ње.
 
Чињеница да је могуће интерпретирати еуклидску геометрију језиком аналитичке геометрије (што значи да је свака теорема прве, у исто време и теорема друге) је кључни корак у доказу [[Алфред Тарски|Алфреда Тарског]] да је еуклидска геометрија конзистента и одлучива.
1.572.075

измена