Бергерове таблице — разлика између измена

Бергерове таблице се примењују тако да се прво обави жреб којим се сваком учеснику (екипи или појединцу, за појединачне спортове) додели један број (бројеви се обично жребају), од броја 1, па до укупног броја учесника. Након тога се према овим таблицама добијају такмичарски парови за једнокружни систем такмичења (свако са сваким по једну утакмицу), док се за двокружни систем (свако са сваким по две утакмице) друга половина такмичења игра по истом распореду, само са заменом домаћина (или у [[шах]]у код појединачних такмичења, белих и црних фигура). Теоретски не постоји бројчано ограничење учесника за могућност разраде распореда унутар такмичења, (дати су примери разраде за такмичења од 3 до 30 учесника. Ако је непарни број учесника у такмичењу, онда се користи систем са једним чланом више, с тим да задњи број не добија ниједан учесник, а у сваком колу је слободан онај којем је "противник"„противник“ тај највећи, недодељени број.