Скупљачи перја — разлика између измена

м
Награда на фестивалу у Пули
м (Враћене измене 178.222.117.144 (разговор) на последњу измену корисника Bcbot)
м (Награда на фестивалу у Пули)
|имдб=
}}
'''Скупљачи перја''' је југословенски филм режисера [[Александар Саша Петровић|Александра Саше Петровића]] снимљен [[1967]]. године. Радња филма се базира на животу Рома у једном селу на сјеверусеверу [[Војводина|Војводине]], али филм се бави далеко сложенијим темама попуткао љубавишто су љубав, међуетничкихмеђуетнички и социјалнихсоцијални односаодноси. Главне улоге тумаче [[Беким Фехмиу]], [[Оливера Вучо]] и [[Велимир Бата Живојиновић]]. „Скупљачи перја“ се сматра за један од најзначајнијих филмова црног таласа и југословенске кинематографије уопште.
 
== Кратак садржај==
{{Упозорење-филм}}
Радња филма се одвија у околини [[Сомбор|Сомбора]], на сјеверусеверу Војводине. Главни лик, Бели Бора Перјар је [[Ром]] који скупља и препродаје [[перје]] набављено широм Војводине. Филм почиње сценом у којој Бора, којег вози [[такси]], купи Тису (глуми je [[Гордана Јовановић]]), чији је очух Мирта Класер ([[Велимир Бата Живојиновић|Бата Живојиновић]]) главни Борин конкурент у перјарском послу. Мирта и Бора имају споразум о подјелиподели [[рејон]]а из којих набављају перје, али проблем настаје кад се испостави да се Мирта није придржавао договора. Сукоб се наизглед смирује за столом у локалној кафани (Мирта враћа паре Бори и нуди му да ради за њега, јер је Бора све своје паре прокоцкао играјући [[ајнц]]), али, сукоб је много дубљи, јер је Бора заљубљен у Тису, иако је ожењен старијом женом, а и Мирта жели Тису за себе.
 
Мирта за то вријемевреме удаје Тису за дванаестогодишњег дјечака, кога Тиса одбија уз констатацију да он није мушко већ дијетедете. Након покушаја Мирте да је силује, она бјежибежи код Ленче (коју тумачи [[Оливера Катарина|Оливера Вучо]]) пјевачицепевачице у локалној кафани. Ленче је савјетујесаветује да она покуша да оствари своје снове, да такође постане [[кафанска пјевачица]] у [[Београд|Београду]]. Међутим, Тиса на то није спремна и препушта се Бори, који је одводи пред попа Павла ([[Мија Алексић]]) који их црквено вјенчававенчава.
 
Бора потом одводи Тису кући, и ту њих двоје живе заједно заса Борином мајком, првом женом и њиховом дјецомдецом. И док је Бора на путу, Тиса, заведена сликама Београда на телевизији, и причама прве Борине жене, одлази у Београд да нађе Ленчетовог сина, који по Ленчетовим ријечимаречима, одлично живи од пјевањапевања у Београду. Испоставља се да је њен син богаљ који једва саставља крај с крајем пјевајућипевајући по хаусторима и просећи по улицама. Тиса, разочарана у живот у Београду одлучује да се врати у село, и бива силована од стране двојице Мађара, возача камиона који су јој стали док је стопирала ка Сомбору. Силовану и претучену, они је избацују из хладњаче поред пута на улазу у Сомбор. ОнесвијешћенуОнесвешћену, проналази је локални Ром који је на колицима одвози Мирти.
 
Бора се, након повратка, почиње распитиватида се распитује за Тису, и послијепосле пута уза Београд јој улази јој у траг, што га поново доводи до Мирте и њиховог коначног обрачуна. Мирта је већ био покушао да убије Бору на вашару и овај дуел је био неизбјежаннеизбежан. У антологијској сцени борбе ножевима у бајти, Мирта и Бора с ножевима зарањају у перје из ког излази само Бора док се Мирта држи за груди и мрљу крви која се појављује. Након тога Бора баца Мирту у залеђено језерце и нестаје без трага.
 
На крају филма приказана је истрага о убиству Мирте. Полиција сазнаје да је Бора убио Мирту, али нити од једног од житеља села не могу да сазнају ништа о Бори.
„Скупљачи перја“ је типичан [[филм црног таласа]]: крајње реалистички прикази, социјална тематика. Сам приказ фабуле није довољан да би показао сву раскош овог филма, почев од фотографије Томислава Пинтера до употребе музике.
 
Филм није уопште попут тадашњих филмова служио као пропаганда благодети живота у самоуправном социјализму. Напротив: показује тешко стање у коме су живјелиживели Роми у војвођанским селима тих година. Филм се дотиче и међуетничких односа и разноврсности етничких група у Војводини - показује Роме, Србе, Словаке, Мађаре и др.
 
Музику за филм је бирао сам [[Александар Петровић]], а истичу се пјесмапесма „Ђелем, ђелем“ (коју пјева [[Оливера Вучо]]) као основна музичка тема у филму и „Керда Миле бари шкода“.
 
Фотографија ([[Томислав Пинтер]]) је такође у функцији повећања утиска депресивности јер се користи мали број боја, и то углавном нијансе смеђе, сиве и зелене.
:Освојио награду Међународног удружења филмских критичара
:Номинација за Златну палму [[Кански фестивал|Филмског фестивала]] у [[Кан|Кану]]
:Златна арена на филмском фестивалу у Пули додељена је [[Велимир Бата Живојиновић|Велимиру Бати Живојиновићу]] за најбољу главну мушку улогу.
 
* 1968.