Вантелесна оплодња — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Криобиологија помоћу геџета HotCat |
м navodnici |
||
Ред 33:
== Стопе трудноће ==
Стопа трудноће ИВФ-а је удео поступака који ће довести до трудноће. Статистике које се односе на трудноћу могу се односити на позитиван тест трудноће, а не неопходно на
Последњих година напредак технологије значајно доприноси расту стопе трудноће. Она износи око 35%. [[Француска]] студија је проценила да је 66% пацијената који крећу у ИВФ поступке на крају и успе имати дете (40% током лечења и 26% након краја лечења).
Ред 50:
Највећа проблем ИВФ-а је ризик вишеплодних трудноћа. Ово је директно повезано са праксом трансфера више заметака. Вишеплодне трудноће су повезане са повећаним ризиком губитка трудноће, компликација на порођају, превременог порођаја и неонаталног [[морбидитет]]а с потенцијалом дуготрајне штете. Строга ограничења на број заметака који могу бити трансферисани уведена су у неким земљама (нпр. Енглеској) да се смањи ризик тројки или више, али се не спроводе и не прихватају свугде. Могуће је спонтано дељење заметака у материци након трансфера. Ипак то се догађа врло ретко, а резултира једнојајчаним близанцима. Двоструко блиндирана рандомизирана студија пратила је ИВФ трудноће које су дале 73 новорођенчади (33 дечака и 40 девојчица). 8,7% деце из једноплодних трудноћа и 54,2% близанаца имала су порођајну тежину мању од 2500 г <ref>{{cite journal |author=Olivennes F, Mannaerts B, Struijs M, Bonduelle M, Devroey P |title=Perinatal outcome of pregnancy after GnRH antagonist (ganirelix) treatment during ovarian stimulation for conventional IVF or ICSI: a preliminary report |journal=Hum. Reprod. |volume=16 |issue=8 |pages=1588–91 |year=2001 |pmid=11473947 | doi = 10.1093/humrep/16.8.1588}}</ref> Међутим задње студије сугеришу да ИВФ деца из једноплодних трудноћа имају повећани ризик од мале порођајне тежине због непознатих разлога.
Други ризик стимулације јајника је развој синдрома [[хиперстимулација јајника|хиперстимулације јајника]], посебно ако је хЦГ коришћен за
Ако је неплодност изазвана поремећајима у сперматогенези, могуће је да мушки потомци такође имају повећани ризик поремећаја са сперматозоидима, али је прерано да би се то са сигурношћу знало.
Ред 62:
Прво [[дете]] из замрзнутог људског заметка рођено је [[1984.]] Од тада до 2008. процењује се да је између 350.000 и пола милиона деце рођено из заметака замрзнутих контролисаним замрзавањем у течни азот. Поред тога неколико стотина деце је рођено из замрзнутих јајних ћелија, али је тешко доћи до тачних података.
О безбедности замрзавања заметака, ЕСХРЕ студија из 2008. известила је да деца рођена из замрзнутих заметака су
17.867 деце рођене после свежег ИВФ / ИЦСИ поступка су коришћени као контролна група. Забележени су подаци о урођеним манама, порођајној тежини и дужини трудноће. Резултати студије показали су да су деца из замрзнутих заметака имала већу порођајну тежину, дуже трудноће и мање превремених порођаја. Није било разлике у урођеним манама било да су деца потицала из замрзнутих или свежих заметака. У групи замрзнутих циклуса стопа урођених мана била је 7,7% у поређењу са групом из свежих поступака која је била нешто већа 8.8%. Научници су пронашли да је ризик вишеплодних трудноћа повећан у трансферима свежих заметака.
| |||