Власинско блато — разлика између измена

м
navodnici
м (navodnici)
За време обиласка српске војске у пограничним крајевима, [[краљ Милан Обреновић]] је [[1885]]. године дошао на Власину, где је од пароха цркве [[Свети Илија|Св. Илије]] на [[Власина Рид]]у Томе Михајловића чуо причу о воденом бику у Власинском блату. Онда су војници, на краљев захтев, покушали да измере дубину језера код Малог моста. По каснијој пароховој причи, спуштен је конопац дужине 30 метара са везаним каменом, али днo није досегао. Отуда је у народу остала легенда од језеру без дна.
 
У народу [[Власина|Власине]] и [[Црна Трава|Црне Траве]] тресава се назива "потресуља"„потресуља“, а места са житким блатом у њој где кључа вода "глобило"„глобило“. Та тресава са великим бројем места на којима је просто кључала вода, и чија се дубина није знала, била je [[извориште]] реке Власине. У тресаву су се уливале и бројне речице и потоци са [[Чемерник]]а, [[Колуница|Колунице]] и [[Плана|Плане]]. На тресави је била развијена [[тресет]]на биљна заједница коју су чиниле: маховина [[тресетница]], [[раставић]], барски љутић, барска орхидеја, [[ветрогон]] ([[памучина]]), водени дубац, трава оштрица ([[острика]]) и [[росуља]], а од дрвећа маљава [[бреза]] и патуљаста [[врба]]. Око тресаве и на власинским падинама расле су ливадске траве и биље, које су кошене. По изградњи језера и потапањем тресаве, поједини делови овог тресетног земљиста испливали су на површину, стварајући такозвана пловећа острва.
 
Како је дужина тресаве била преко пет километара, на њеном најужем делу, испод [[Власина Рид|Власине Рида]] према [[Власина Стојковићева|Власини Стојковићевој]], код Таџине махале, био је саграђен дрвени мост, такозвани Мали мост, преко кога се прелазило и воловском запрегом. Њиме је скраћен пут између четрдесетак власинских заселака. Мост је срушен када је почела да се пуни власинска акумулација.
1.572.075

измена