Влашки језик — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м navodnici |
||
Ред 4:
'''Влашки језик''' је матерњи језик [[Власи (Србија)|Влаха]] и представља некодификовани скуп [[Дакоромански језици|дако-романских]] наречја, који припадају балканском латинитету. Он припада групи [[Источноромански језици|источнороманских језика]].
Овај језик заправо чине два основна дако-романска дијалекта. Једним говоре [[Царани|Царани]] који живе у низијама око [[Зајечар|Зајечара]], [[Неготин|Неготина]] и [[Кладово|Кладова]], а другим [[Унгурјани]], који насељавају подручја [[Хомоље|Хомоља]], [[Звижд]]а, [[Стиг (Србија)|Стиг]]а, [[Браничево|Браничева]], [[Млава|Млаве]], [[Ресава|Ресаве]] и [[Морава|Мораве]]. [[Поречка Река]] и [[Црноречје]] припадају прелазној дијалекатској зони, чије се становништво традиционално звало [[Мунћани]]. Царани говоре [[Крајинско-тимочки дијалект|крајинско-тимочким]], а Унгурјани [[Браничевско-хомољски дијалект|браничевско-хомољским]] дијалектом влашког језика, док је говор Мунћана нека врста прелазне зоне између ова два дијалекта, али много ближи говору Унгурјана, са којима иначе Мунћани имају више сличности него са Царанима.<ref> Паун Ес Дурлић,
Поред разумљивих лексичких разлика, до којих су довеле две различите економије сточарство и ратарство, најуочљивије су гласовне разлике: Царани имају ч/ћ (č/ć) и џ/ђ (dž/đ), а немају африкату
Посебну дијалектолошку црту имају говори [[Буфани|Буфана]] у [[Мајданпек|Мајданпеку]] и Рома у [[Бродица|Бродици]] код [[Кучево|Кучева]] и [[Луково|Лукову]] код [[Бољевац|Бољевца]]. Буфани су традиционални рудари, који су, почев од времена успостављања [[Османско царство|османске]] власти у Банату па све до [[XVIII век]]а, етапно прелазили из Олтеније у банатске [[рудник]]е, а одавде су, половином [[XIX век]]а, прешли и у Мајданпек.<ref> Василије Симић, Изградња Мајданпека и његово насељавање 1849-1857. године, Музеј рударства и металургије Бор, Бор, 1982</ref>
|