Википедија

Галија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Робот: измењено eo:Gaŭloj→eo:Gaŭlujo
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м navodnici
Ред 1:
[[Слика:Map Gallia Tribes Towns.png|мини|400px|Галија на почетку [[Галски рат|Галског рата]]. Римска етнографија дели Галију на пет делова: [[Цисалпинска Галија|Цисалпинску Галију]], [[Нарбонска Галија|Нарбонску Галију]], [[Аквитанска Галија|Аквитанску Галију]], [[Галија Келтика|Галију Келтику]] (која углавном одговара каснијој провинцији [[Лунгдунска Галија|Лунгдунској Галији]]) и [[Галија Белгика|Галију Белгику]].]]
 
'''Галија''' ({{јез-лат|Gallia}}) је историјски назив који су [[Древни Рим|Римљани]] и њихови савременици користили за подручја [[Западна Европа|западне Европе]] која отприлике одговарају данашњој [[Француска|Француској]], [[Луксембург]]у и [[Белгија|Белгији]], али се понекад под тиме подразумева и [[долина Поа]], западна [[Швајцарска]] и делови [[Холандија|Холандије]] и [[Немачка|Немачке]] западно од [[Рајна|Рајне]]. Њени становници су се називали [[Гали]], иако је тај израз у ширем смислу означавао све древне говорнике [[Галски језик|галског језика]] (древне варијанте [[Келтски језици|келтског]]). Овај је језик био широко распротрањен у [[Европа|Европи]], али у самој Галији су се говорили посебни језици (укључујући барем [[аквитански језик]] и могући [[белгијски језик]]<ref>Цезар је написао: "Сва„Сва Галија је подељена у три дела, један у коме живе Белги, други у коме живе Аквитанци, и трећи у коме живе они који се зову Келтима и, у нашем језику, Галима. Сва три се међусобно разликују у језику, обичајима и законима." ''Gallia est omnis divisa in partes tres, quarum unam incolunt Belgae, aliam Aquitani, tertiam qui ipsorum lingua Celtae, nostra Galli appellantur. Hi omnes lingua, institutis, legibus inter se differunt. Gallos ab Aquitanis Garumna flumen.'' ([[Julije Cezar|Julius Caesar]], [http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text.jsp?doc=Perseus:text:1999.02.0002:book=1:chapter=1 De bello Gallico, T. Rice Holmes, Ed., 1.1]<br>[http://www.thelatinlibrary.com/caesar/gallic/gall1.shtml|IVLI CAESARIS COMMENTARIORVM DE BELLO GALLICO (in Latin)]</ref>).
 
Гали су под [[Брен (4. век п. н. е.)|Бреном]] око 390. п. н. е. [[Битка на Алији|поразили Римљане]]. Нешто касније, године 281. п. н. е. је [[Егејске цивилизације|егејски свет]], погођен великом миграцијом Источних Гала који су се појавили у [[Тракија|Тракији]], северно од [[Грчка|Грчке]]. Још један галски поглавица, такође по имену [[Брен (3. век п. н. е.)|Брен]], је тада тек у последњи тренутак - преплашен муњама и грмљавином - спречен да оскрнави светиште у [[Делфи]]ма.<ref name = "Tufts">[http://www.perseus.tufts.edu/cgi-bin//ptext?doc=Perseus%3Atext%3A1999.01.0160;query=chapter%3D%23342;layout=;loc=10.22.1 Pausanias, Description of Greece, Phocis]</ref> Истовремено се велика [[Људска миграција|миграцијска]] хорда [[Келти|Келта]], око 10.000 [[ратник]]а, заједно са женама, децом и робовима, кретала кроз Тракију. Три галска племена су тада из Тракије на позив [[Никомед I од Битиније|Никомеда I]], краља [[Битинија|Битиније]], прешла у [[Мала Азија|Малу Азију]] како би му помогла у династијским сукобима. На крају су се населили у [[Фригија|Фригији]] и [[Кападокија|Кападокији]] у централној [[Анадолија|Анадаолији]], области која ће по њима добити име [[Галатија]].
Ред 7:
==Цисалпијска Галија==
 
[[Антички Рим|Римљани]] су пре 42. године п. н. е. [[Цисалпинска Галија|Цисалпијском Галијом]] назвали област северне Италије која лежи између [[Апенини|Апенина]] и [[Алпе|Алпа]], односно "с„с ове стране (тј. јужно од) Алпа"Алпа“, за разлику од [[Трансалпинска Галија|Трансалпинске Галије]], која се налазила "с„с оне стране (тј. северно од) Алпа“.
 
Римљани су [[Келти|келтска плем]]ена која су упадала у северну Италију назвали Галима. Та племена, која су можда потицала из области горњег тока [[Дунав]]а, кретала су се према западу у 8. и 7. веку старе ере и око 400. године прешла у северну Италију. Премда су наишли на снажан отпор [[Венети|Венета]], који су живели на североистоку Апенинског полуострва, галска су племена ипак дуго пустошила Италију и 390. године п. н. е. чак заузела сам град [[Рим]]. Представљали су сталну претњу за [[Италски народи|италске народе]] све док у другој половини 3. века, након посебно опасног упада коалиције четири галска племена, Рим није одлучио да отклони претњу анексијом Цисалпијске Галије. То је углавном постигнуто успешним војним походима Римљана у овој области у периоду од 224. до 222. године п. н. е., али је цела област поново била изгубљена с почетком [[Други пунски рат|Другог пунског рата]], када су се галска племена сврстала уз [[Ханибал]]а. Цисалпијска Галија поново је дошла под римску власт почетком 2. века п. н. е., а до 150. године п. н. е. у тој је области живело већ веома мало Гала.
 
Цисалпијска се Галија често називала и ''Gallia Togata'' (= "Галија„Галија у [[Тога|тоги]]") након што су је населили Римљани. То је име означавало бројчану надмоћ "оних„оних који носе тогу"тогу“ ''(тогати)'', тј. Римљана, у односу на галско становништво. Становници који су живели северно од реке [[Пад]], понекад су називани Транспаданцима. Цисалпијску Галију претворио је у провинцију [[Корнелије Сула]] 82. године п. н. е. са реком [[Рубикон]] као њеном јужном границом према Италији. Године 42. п. н. е. Цисалпијска је Галија инкорпорисана у Италију, а провинцијска управа укинута. [[Октавијан Август]] поробио је галска племена у подножју Алпа, чиме су Алпи постали северна граница Италије.
 
==Трансалпијска Галија==
Ред 17:
===Келти и Грци===
 
Трансалпијска Галија, дакле "Галија„Галија с оне стране (тј. северно од) Алпа"Алпа“ понекад се означава и једноставно као "Галија"„Галија“ и односи се отприлике на област данашње Француске. Ту су област заузела келтска племена која су се из области око горњег тока реке Дунава кретала на запад и која су у Галији покорила и асимиловала претходно тамошње становништво познато углавном под именом [[Лигури]]. Галија је први додир с медитеранском цивилизацијом остварила када је тамо основана [[Античка Грчка|грчка]] [[Грчка колонизација|колонија]] [[Масилија|Масилија]] (данас [[Марсељ]]) око 600. године п. н. е. Овај је град постао важан центар [[Хеленизам|хеленистичке]] [[Култура|културе]] и [[Цивилизација|цивилизације]], која се из њега ширила у дубину копна и дуж обале.
 
Чак и пре доласка Римљана Гали су били на релативно високом степену цивилизације. Велики део земље већ се обрађивао, узгајала се [[винова лоза]], гајила се стока, а [[коњ]]има су били обезбеђивани веома квалитетни пашњаци чиме се обезбеђивао високи квалитет галске коњице. Земља је била густо насељена, а везе између појединих насеља и племена одржаване су лако и брзо, захваљујући неколицини добрих путева и мостова. Мрежа речних токова олакшава је [[Трговина|трговину]], укључујући и трговину с [[Велика Британија (острво)|Британијом]], одакле се увозио [[калај]]. Галима је била позната техника обраде [[метал]]а, а имали су и властите руднике [[Гвожђе|гвожђа]]. У Галији је такође цветало грнчарство, а нека племена већ су употребљавала [[ковани новац]]. Галија је пре римског освајања била састављена од неколико независних "држава"„држава“, од којих су се најмоћније непрестано међусобно сукобљавале око првенства. Ипак, било је и неких покушаја успостављања племенског јединства захваљујући томе што су нека племена била нарочито јака, на пример Арверни, те захваљујући [[друиди]]ма који су често деловали као медијатори између завађених страна. Власт је била [[Аристократија|аристократска]], где су и цивилни и војни вође припадали нобилитету, док су друиди представљали моћну [[Свештеник|свештеничку]] групу која је имала и широка судска овлаштења. Друди су били забрањени након што су подигли неуспешан устанак под царем [[Клаудије]]м.
 
===Римљани===
 
Рим се први пут заинтересовао за Трансалпијску Галију због потребе да успостави сигурну копнену везу са својим савезником [[Сагунт]]ом у [[Хиспанија|Хиспанији]]. Ту сигурну комуникацију углавном је обезбеђивала Масилија, али у 2. веку п. н. е. овај су град напали прво Лигури, а затим и келтска племена Алоброжана и Арверна, па су сами Римљани морали ангажовати своју војску да би их поразили. Овим војним походима Римљани су стекли контролу над галском територијом између Алпа и реке [[Рона|Роне]] све до Генаве (данас [[Женева]]) на северу. Та је територија 121. године п. н. е. претворена у римску провинцију, која се прво називала једноставно "Провинција"„Провинција“ (одатле данашњи назив [[Прованса]]). Римска област затим је проширена на запад када су 118. п. н. е. Римљани основали колонију [[Нарбон]], а провинцији променили име у Нарбонска Галија. Отада су Римљани контролисали пут који је водио у Хиспанију преко источних [[Пиринеји|Пиринеја]]. Нарбон је постао трговачки конкурент грчкој Масилији, која је формално остала независна од римске власти.
 
Нова претња надвила се над Галијом упадом [[Германи|германских]] племена [[Кимбри|Кимбра]] и [[Тевтонци|Тевтонаца]], који су крајем 2. века п. н. е. нанели велика пустошења Галији. Ова је племена коначно поразио [[Гај Марије]] 101. године п. н. е., након чега Галија живи мирним животом све до 58. године п. н. е. Те године је [[Јулије Цезар]], након истека свог [[конзул]]ата 59. године, добио на управу Цисалпијску и Нарбонску Галију. У то је време Галија већ претпрела значајну штету од упада германских племена под вођством [[Ариовист]]а, а истовремено је претио и упад племена [[Хелвећани|Хелвећана]]. До 51. године п. н. е. Цезар је коначно угушио све устанке галских племена који су избили у Галији те је покорио целу Трансалпијску Галију – земљу која је два пута већа од Италије, те у њој организовао провинцијску управу. Поделио је целу земљу на три дела (не рачунајући Нарбонску Галију, која је чинила четврти део): Аквитанију, Келтску Галију и Белгијску Галију.
 
Коначно уређење Галије довршио је [[Август (римски цар)|Октавијан Август]] након успостављања [[принципат]]а. Између 27. и 13. године п. н. е. Нарбонска је Галија постала [[Римски сенат|сенатска]] провинција. Остала три дела, која се често скупним именом називају "Косматом„Косматом Галијом"Галијом“ била су спојена у једну царску провинцију, али је она касније поново подељена на три дела, при чему су границе између провинција намерно пресецале исте [[Етничка група|етничке групе]] како би се онемогућила етничка компактност у оквиру једне провинције. Тада је нестало Келтске Галије, а уместо ње основана је Лугдунска Галија, названа тако по новоснованом граду [[Лугдун]]у (данас [[Лион]]).
 
===Романизација===
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Галија”