Дворска љубав — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м navodnici
Ред 9:
Израз ''amour courtois'' ("дворска љубав") дефинисао је [[Гастон Пари]] у његовом чланку из 1883. ''"Études sur les romans de la Table Ronde: Lancelot du Lac, II: Le conte de la charrette"'' <ref>Студије о романима витезова Округлог стола: Ланселот од Лака II, Ланселот, или витез с колицима</ref>, који се бави делом [[Kretjen de Troa|Кретјена де Троа]]
[[Ланселот, или витез с колицима]] (1177). Пари је рекао да је amour courtois била узор и племенита вештина. Љубавник (идеалиста) прихвата самосталност његове драге и покушава да начини себе достојним ње, храброшћу и чашћу, чинећи шта год она затражи. Циљ, чак ни исход није било сексуално задовољство, но љубав није била ни потпуно [[Platonska ljubav|платонска]], већ се базирала на сексуалној привлачности.<ref>(испољеној на духовни начин)</ref>
Паријев израз је ускоро постао општеприхваћен и коришћен.<ref>Даље је још придодато да је дворска љубав: "Љубав„Љубав највише врсте, чије су карактеристике прихватање Понизности, Врлине, Прељубе и Религије љубави."</ref>
 
Већ у 1970. овај израз се посматрао на критички начин, као „измишљотина модерног доба“, „Мит о дворској љубави“, јер се сматрало да није постојала подршка у виду материјалних записа из оригиналних средњовековних докумената. Експлицитно, појављује се у само једној провансилској песми (у виду "''cortez amors''"), у XII веку, поезији [[Пеир д'Алверн|Пеира д'Алверна]]), где је уско повезана са изразом ''fin'amor'' ("фина љубав"), који се често појављује у провансилској, француској, па и немачкој поезији <ref>где је преведена као ''hohe Minne''</ref>.