Доушна жлезда — разлика између измена

м
navodnici
м (r2.7.2+) (Робот: промењено nl:Bijoorspeekselklier у nl:Oorspeekselklier)
м (navodnici)
[[Слика:Illu quiz hn 02.jpg|мини|250п|десно|[[Пљувачне жлезде]]:</br><div style="font-size:90%">''1 - [[доушна жлезда|паротидна]] 2 - [[подвилична жлезда|подвилична]] 3 - [[подјезична жлезда|подјезична]]''</div>]]
'''Доушна''' или '''паротидна жлезда''' ({{јез-лат|glandula parotis}}) је серозна и највећа [[пљувачне жлезде|пљувачна жлезда]]. Она готово да испуњава у потпуности паротидну ложу, која се налази испод спољашњег ушног канала, иза [[доња вилица|мандибуле]] а испред мастоидног наставка [[слепоочна кост|слепоочне кости]]. Стога она има облик као и сама ложа, који подсећа на усправну тространу призму.<ref name="r6"> Др Славољуб В. Јовановић, др Надежда А. Јеличић: "Анатомија„Анатомија човека – глава и врат"врат“ ("Савремена администрација"администрација“ Београд 2000.) ISBN 86-387-0604-9</ref><ref name="Gray's Anatomy40th">{{Gray's Anatomy40th}}</ref>
 
Паротидна жлезда се састоји из два дела (режња): површинског, који је боље развијен, и дубоког дела.<ref name="r3"> З. Анђелковић, Љ. Сомер, М. Перовић, В. Аврамовић, Љ. Миленкова, Н. Костовска, А. Петровић: "Хистолошка„Хистолошка грађа органа"органа“ ("Бонафидес"Бонафидес“ Ниш 2001) ISBN 86-7434-003-2</ref> Они су спојени танком траком жлезданог ткива, које се назива сужење ({{јез-лат|isthmus}}). Жлездани делови у режњевима су густо збијени, па је интерлобуларно [[Ткиво (биологија)|ткиво]] слабо развијено.<ref name="r7"> Проф. др Вјекослав Дуанчић: "Основе„Основе хистологије човјека"човјека“ VIII издање ("Медицинска књига"књига“ Београд-Загреб 1983.) </ref> Између два дела жлезде налази се слој масног и везивног ткива, кроз који пролази фацијални живац на свом путу из горњих партија [[нервни систем|нервног система]]. Осим тога у овој регији су смештени и паротидни лимфни чворови.<ref name="r3" />
 
==Односи==
1.572.075

измена