Енигма — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м previse spoljasnjih veza |
м navodnici |
||
Ред 44:
===== Аритметичка супституција =====
За задату улазну абецеду -{A}-, зависно од неког броја н, врши пресликавања на начин да помера улазну абецеду у десно за н места, па на тај начин добијамо шифровану абецеду. Нпр. уколико имамо неку реч из абецеде -{A}- и желимо је шифровати
Примјер:
Ред 117:
Група [[Пољска|пољских]] [[математичар]]а око [[Маријан Рејевски|Маријана Рејевског]], је још прије [[Други светски рат|Другог светског рата]] постизала велике успјехе при дешифровању, енигмом шифрованих текстова.
Искористивши чињеницу, да су [[Немачка|Нијемци]] због сигурности, на почетку поруке тзв. ''кључ поруке'' (групу од три слова) слали два пута, [[Маријан Рејевски|Рејевски]] је драстично смањио обим тражења шифре. Осим тога, развио је каталог са
Уз помоћ електромеханичких рачунара, тзв. ''бомби'', било је могуће у року од пар сати дешифровати дневни кључ, који је служио за шифровање порука и који су Нијемци сваки дан у 0 сати мијењали. Нијемци су [[1939]]. пооштрили параметре енигме. Уместо три почели су употребљавати пет ваљака (од њих су по три била употребљавана) и помоћу контактне табле су умјесто досада 4 замјењивали 10 парова слова. Кроз те измјене је обим тражења шифре могао бити савладан само кроз употребу даљњих 60 бомби.
Знање тих криптографских слабих страна енигме, планови бомби, као и двије копије енигме су успјешно пребачене у [[Француска|Француску]] и [[Енглеска|Енглеску]] само две недјеље прије њемачког [[Немачки напад на Пољску|напада]] на [[Пољска|Пољску]].
[[Слика:TuringBombeBletchleyPark.jpg|мини|Макета
Та сазнања су од стране савезника, највише у [[Енглеска|Енглеској]] даље коришћена и проширивана.
Између осталог, то се може захвалити и једном Нијемцу (Ханс Тило Шмит), који је радећи као везиста при вермахту, из финансијских разлога али и желећи освету због бесчасног отпуштања из војске након [[Први светски рат|Првог светског рата]], ступио у контакт са француском обавјештајном службом.
Састајао се три пута са агентом
Предао је французима планове енигме<ref>-{OKW: ''Gebrauchsanleitung für die Chiffriermaschine Enigma''. H.Dv.g. 13, Reichsdruckerei, Berlin 1937. Abgerufen: 26. März 2008.}- [http://www.superborg.de/PDF/HDvg0013.pdf PDF; 2,0 MB]</ref><ref name="Welchman">-{Gordon Welchman: ''The Hut Six Story – Breaking the Enigma Codes''. Allen Lane, London 1982; Cleobury Mortimer M&M, Baldwin Shropshire 2000, ISBN 0-947712-34-8}-</ref><ref name="OKW-Schluessel">Главна команда Вермахта -{(OKW): ''Schlüsselanleitung zur Schlüsselmaschine Enigma''. H.Dv.g. 14, Reichsdruckerei, Berlin 1940. Abgerufen: 26. März 2008. [http://www.superborg.de/PDF/HDvg0014.pdf PDF; 1,0 MB]}-</ref>, али без плана електричних водова. Одан је Нијемцима од стране француске обавјештајне службе. Извршио је самоубиство тровањем 19. септембра [[1943]]. у затвору у Берлину.
Радови [[Енглеска|енглеских]] стручњака за дешифровање су се одвијали у [[Блечли парк]]у под шифром ''Ултра''. Они су наставили тамо гдје је Рејевски морао стати и постигли су успјешно дешифровање [[1939]]. побољшане енигме (типа Ц) и поред пооштрених параметара. Временом су искоришћавали и лежерност њемачких
Један од стручњака био је и енглески математичар [[Алан Тјуринг]], чији су радови и за данашњу [[Рачунарство|информатику]] од великог значаја. Пред крај рата савезници су били у стању да дешифрују скоро сав њемачки радио-телеграфски саобраћај.
| |||