Жироскоп — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.2) (Робот: додато or:ଗାଇରୋସ୍କୋପ
Autobot (разговор | доприноси)
м navodnici
Ред 1:
[[Слика:Gyroscope_operation.gif|мини|250п|десно|Жироскоп]]
'''Жироскоп''' (од древ. грчког ''γυρο'' "окрет"„окрет“ и древ. грчког ''σκοπεω'' "посматрати„посматрати") је уређај за мерење промене угла везаног за њега тела односно инерционе системе и за одржавање оријентације. Функционише на основу принципа угаоног момента. Уређај се састоји од точка или диска чија се осовина може слободно окренути у било који положај пространства. Било каква промена положаја осе жироскопа, услед придавања спољног момента, је много мања него што би била без великог угаоног момента својственог окретљивости жироскопа. Због минимизирања спољашњег момента монирањем уређаја у кардански обруч, његов положај остаје готово фиксиран, без обзира на било који покрет платформе на којој је монтиран.
 
Два основна типа жироскопа:
Ред 54:
== Примена ==
 
Жироскопи се могу користити за изградњу жирокомпаса који допуњавају или замењују магнетске компасе (у бродовима, летелицама и возилима у целини), као стабилизатори (бицикли, свемирски телескоп "Хабл"„Хабл“, бродови, возила у целини), или коришћени као део унутрашње системе навођења. Неки уређаји на принципу слободног излазног обруча користе се за мерење наклона, окретања или скретатња односно углова кретаљња летелице.
 
Жироскоп показује низ појава, укључујући прецесију и увртање.
Ред 96:
Музеј Националне Консерваторије Уметности и Ремесла, Париз.]]
 
Најранији познати жироскоп израдио је Јохан Боненбергер [[1817]]. године, мада га је он назвао једноставно "Машина"„Машина“. Француски математичар Пјер-Симон Лаплас, радећи у Политехничкој школи у Паризу, препоручио је машину за коришћење као наставно помагало, тако ју је приметио Леон Фуко.<ref>Wagner JF, "The Machine of Bohnenberger," The Institute of Navigation [http://www.ion.org/museum/item_view.cfm?cid=5&scid=12&iid=24]</ref> [[1852]]. године, Фуко га је користио у експерименту за ротацију Земље и дао уређају његово данашње име. У експерименту се видела (Грчки ''скопин'', видети) ротација (Грчки ''гирос'', круг или ротација) Земље, иако је експеримент био неуспешан због трења које је ограничавало сваки покушај на неких 8 до 10 минута, што је време прекратко за увиђање значајних покрета.
 
1860-тих, електромотори су омогућили концепт изводљивим, што је довело до првог прототипа жирокомпаса. Први функционални морски жирокомпас направљен је између 1905 и 1908. године немачким проналазачем Херманом Аншутц-Кемпфемом. Американац Елмер Спјери уследио је са сопственим дизајном [[1910]]. године, И други народи су убрзо схватили војну важност проналаска&mdash;у доба у којем је поморска моћ била најзначајнија мера војне снаге&mdash;и правили сопствене жироскопске индустрије. Жироскопска Компанија Спјери се брзо проширила да би обезбедила авионске и бродске стабилизаторе, а остали произвођачи су их следили у стопу.<ref>MacKenzie, Donald. ''Inventing Accuracy: A Historical Sociology of Nuclear Missile Guidance''. Cambridge: MIT Press, 1990. pp. 31–40. ISBN 0-262-13258-3</ref>