[[Ибн Сина]] (латинизовано: ''Авицена'') ([[980]]-[[1037]]) је био водећи персијски [[ислам]]ски филозоф и свестрани научник. Своју филозофију је већим делом темељио на аристотелизму и [[неоплатонизам|неоплатонизму]], који је покушавао да споји са исламским верским представама.<ref name="Филозофски лексикон" /> Он сматра да је задатак филозофије да осветли и докаже истине које је [[Бог]] [[објава|објавио]]. Ибн Сина је заступао метафизичко учење према којем процес светског збивања нема почетка ни краја у [[време]]ну. Према Авицени "дахр"„дахр“ је непролазни тренутак у којем се распростире Божја присутност, тј. оно што је похрањено у унутрашњости времена и што у себи садржи непрекидно трајање (''та'рифат'').<ref name="Филозофски лексикон"/> Он тврди да је принцип појединачности материја, а принцип општости ум. Стога сматра да је истинска спознаја немогућа без космичког ума, који је јединствен код свих људи.<ref name="Филозофски лексикон"/> У питању око универзалија, Абу-Али Ибн Сина је умерени реалиста: за њега општи ([[универзалије]]) појмови постоје пре ствари, у стварима и иза ствари (лат. ''ante res, in rebus i post res''). Тако божански [[ум]] претходи стварима, док људски ум долази после њих. Главно Авиценино дело, велика филозофска енциклопедија, подељена је на логику, физику, математику и метафизику. По наређењу [[калиф]]а спаљена је [[1160]]. у [[Багдад]]у.<ref name="Филозофски лексикон"/>
=== Ал-Газали ===
Ред 19:
=== Ибн Рушд ===
[[Ибн Рушд]] (латинизовано: ''Авероес'') ([[1126]] - [[1198]]) је био андалузијско-арапски [[филозофија|филозоф]] и лекар, учитељ филозофије и [[Исламско право|исламског права]], [[математика|математике]], и [[медицина|медицине]]. [[Аристотел]]а је проучавао скоро три деценије, и написао је коментаре за скоро сва његова дела, изузев његове ''Политике'', којој није имао приступ. Пре [[1150]]. је постојало само неколико преведених Аристотелових дела у западној Европи. Кроз [[латински језик|латинске]] преводе Авероесових дела у 12. веку, на се запад вратило Аристотелово учење. Тома Аквински је Авероеса једноставно називао "Коментатором"„Коментатором“ као што је Аристотела називао "Филозофом“„Филозофом“. Његово најзначајније оригинално филозофско дело је ''[[Недоследност недоследности]]'' (''Tahafut al-tahafut''), у коме је бранио аристотеловску филозофију од [[ал-Газали|ал-Газалијевих]] тврдњи у ''[[Недоследност филозофа|Недоследности филозофа]]'' (''Tahafut al-falasifa''). Авероес је покушавао да помири аристотеловски начин мишљења са [[ислам]]ом. Према Авероесу, не постоји сукоб између [[религија|религије]] и [[филозофија|филозофије]], већ човек може доћи до истине на два различита начина: путем филозофије или путем религије. Веровао је у вечност универзума и у постојање пре-постојећих форми.
=== Ибн Араби ===
Ред 27:
=== Ибн Халдун ===
[[Ибн Халдун]] ([[1332]] - [[1406]]) је био средњовековни арапски историчар и [[Филозофија|филозоф]] који је живио и стварао у [[Тунис]]у. У његовој филозофији је значајна теорија о цикличном схватању историје. Ту своју теорију представио је у делу "Општа„Општа историја"историја“ свјетске цивилизације које се састоји из седам томова. Он је веровао да се циклуси мењају сваких 120 година. Ибн Халдун по први пут разграничава државу од друштва, чиме се разликује од [[Античка филозофија|грчке филозофије]]. Халдун помоћу начина производње објашњава и настанак државе.
