Капан (Јерменија) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Фајл Kapan._Monument_to_David_Bek.jpg је уклоњен јер га је на Остави обрисао Jameslwoodward са разлогом: Per commons:Commons:Deletion requests/File:Kapan. Monument to David Bek.jpg
Autobot (разговор | доприноси)
м navodnici
Ред 33:
 
== Етимологија ==
Реч "'''капан'''" долази од јерменског глагола "'''капел'''" (կապել) што у буквалном преводу значи „затворен"„затворен“ или „окружен“. Термин је у старијим јерменским географским литературама означавао долину која је са свих страна затворена планинским ланцима.<ref>Western Armenian Dictionary & Phrasebook: Armenian-English/English-Armenian (Hippocrene Dictionary and Phrasebook). 2006. p. 86 (Енглески)</ref>
 
 
Ред 39:
Подручје око Капана се први пут спомиње у [[V век]]у као мало сеоце. Древна насеобина се налазила на неких 15 км северозападно од данашњег града. Од [[X век]]а насеље се постепено претвара у феудални посед и седиште кнезова из династије Џагикјанов. Град је доживео велики процват током [[XI век]]а када се број становника попео на близу 15 - 20.000 људи. Град су [[1103.]] опустошили и разрушили до темеља [[Турци Селџуци]] након чега он губи свој значај и поново се претвара у село.
 
Арапски путописац Аџаиб Аддуниа из XIII века је у свом делу „Сведска чуда"чуда“ описивао Капан као „недоступном месту усред планина и шума са мноштвом замкова“.<ref>[http://www.vostlit.info/Texts/rus11/Cudesa/primtext5.phtml#490 Линија 490] у делу [http://www.vostlit.info/Texts/rus11/Cudesa/text5.phtml „Светска чудеса"чудеса“ Аџаиба Адуније из едиције Географски списи XIII века] (рус)</ref>
С'почетка XVIII века у овој области се борбама против персијских и турских завојевача истакао легендарни јерменски устаник [[Давид Бек]] који је успео да са својом војском ослободи цео Сјуник.
 
== Економија ==
Садашњи Капан који је формиран срастањем околних села током XIX века је био и остао центар обојене металургије и рударства (Персијанци су га звали „Мадан"„Мадан“ што значи рудник). Комерцијално искориштавање локалних депозита почело је 1890.-их када је у граду изграђена топионица бакра уз помоћ француских рударских инжењера и капитала.
 
Развијају се и текстилна и инустрија намештаја, а није занемарив ни утицај сточарске производње и трговине.