Карабин — разлика између измена

[[Слика:Lepage silex gun dite du Premier Consul circa 1800.jpg|десно|320п|мини|Карабин "Силекс"„Силекс“ [[Наполеон I Бонапарта|Првог конзула]], рад славног француског пушкара Жана Лепажа око 1800.]]

Поједини извори наводе да је оружје добило име по својим првим корисницима, коњичким јединицама названим "[[карабињер]]и"и“, од старофранцуске речи ''-{carabin}-'' (војник наоружан мускетом), која вероватно потиче од речи ''-{escarrabin}-'', копач гробова, чије је могуће порекло реч ''-{scarabee}-'', односно скарабеј, или балегар.<ref>[http://www.thefreedictionary.com/carbine The American Heritage Dictionary of the English Language, Fourth Edition]</ref>

Током XIX века, карабини су често развијани независно од пешадијских пушака, и у многим случајевима нису користили ни исту муницију, што је отежавало снабдевање. Изузетан искорак у развоју ове врсте оружја остварен је крајем [[Амерички грађански рат|Америчког грађанског рата]] [[Карабин Спенсер|карабином Спенсер]]. Ово оружје је међу првима користило сједињени метак са ивичним паљењем и поседовало је магацин са опругом, смештен у кундаку, који је примао седам метака. Метак је убациван у цев помоћу закривљене полуге која је истовремено служила као браник обараче, слично каснијим пушкама система "Хенри"„Хенри“ и "Винчестер“„Винчестер“. Ударач се налазио са спољне стране оружја, у стилу дотадашњих перкусионих пушака, и његово запињање се обављало ручно, независно од убацивања метка у цев.

На пример, цев руске пушке Мосин-Наган модел 1891/30 је скраћена са 800m-{mm}- на 730-{mm}- [[1930]], а затим на 510-{mm}- [[1938]]<ref>[http://world.guns.ru/rifle/repeating-rifle/rus/mosin-e.html Modern Firearms - Mosin<!-- Bot generated title -->]</ref>; цев немачке пушке [[Маузер]] 98 је скраћена са 740-{mm}-, колико је имала 1898. на 600-{mm}- 1935. и модел је означен као "кратки„кратки карабин"карабин“ {{јез-нем|Karabiner Kurz}}- (K98k или [[Kar98k]]). Дужина цеви пушака које су користиле [[САД]] се није мењала. Репетирка [[М1903 Спрингфилд]] <ref>[http://world.guns.ru/rifle/repeating-rifle/usa/m1903-springfield-e.html Modern Firearms - M1903 Springfield<!-- Bot generated title -->]</ref>из [[I светски рат|I светског рата]] и пушка [[M1 Гаранд]] имају идентичну дужину цеви од 610-{mm}-, али треба имати у виду да је цев пушке M1903 сматрана за кратку у време настанка.

За потребе Јуришних одреда војске [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]]<ref>А. Животић, “Јуришне (четничке) јединице војске Краљевине Југославије 1940.-1941. године”, Војноисторијски гласник, бр. 1-2, Београд 2003</ref> у Војно техничком заводу у Крагујевцу на основу пушке М1924, произвођене по лиценци Фабрик Насионал {{јез-фра|Fabrique Nationale de Herstal}} из [[Белгија|Белгије]] конструисан је [[Карабин јуришних (четничких) одреда М1924ЧК|карабин М1924ЧК]]. Ознака ЧК је скраћеница за "четнички„четнички карабин"карабин“, јер је првобитно било предвиђено да се "Јуришни„Јуришни одреди"одреди“ зову "Четнички„Четнички одреди“. Пушка је скраћена по угледу на већ постојећу "соколску„соколску пушку"пушку“, намењену обуци омладине у гађању. Ручица затварача је савијена на доле ради лакшег руковања, дужина цеви је скраћенa на 415-{mm}-, а цела пушка на 955-{mm}-. <ref>Часопис "Метак"„Метак“, 1991, Бранко Богдановић: Југословенска јуришна пушка и нож модела 1924 ЧК</ref> У борбеном комплету је и борбени нож са двостраним сечивом <ref>[http://www.berza-antikviteta.com/index.php?s=v&vbr=2 Берза антиквитета: Нож југословенске јуришне пушке.]</ref> који служи као бајонет. Оружје је произвођено од априла 1940. до априла 1941. и тачан број произведених комада се на зна. Немци су заробљене примерке увели у наоружање и означили шифром -{G289(j)}- или именом {{јез-нем|Jugoslawisches Komitengewеhr 7,9mm}}, односно "Југословенска„Југословенска комитска пушка 7,9 -{mm}-.

Немци су почетком [[II светски рат|II светског рата]] почели са испитивањима карабина са аутоматском пљбом, који су испаљивали стандардну пушчану муницију. Испитивања су показала да ова је варијанта далеко од идеалне, јер се испоставило да није могуће контролисати трзај класичне пушчане муниције при рафалној паљби. Због тога је развијен такозвани [[средњи пушчани метак]]. Ово је постигнуто смањењем дужине, а тиме и снаге стандардног "маузеровог"„маузеровог“ пушчаног метка 7,92 × 57. Нови метак је означен као 7,92 × 33 {{јез-нем|Kurz}}, односно кратки. Око овог метка је развијен аутоматски карабин, означен као [[Штурмгевер 44|МП43]] или Машински пиштољ, модел 43 {{јез-нем|Maschinenpistole 43}}. Након ситних изменама, оружје је преименовано у МП44, да би коначно било названо СтГ44, што је скраћено за {{јез-нем|Sturmgewehr 44}}, или у преводу "Јуришна„Јуришна пушка 44. Овај назив је дао Хитлер лично када се на демонстрацији овог оружја уверио у његову ватрену моћ. <ref>[http://www.lexikon-der-wehrmacht.de/Waffen/sturmgewehre.htm Lexikon der Wehrmacht<!-- Bot generated title -->]</ref>.

Са тежином од 2.880 грама, М-4 је 80 грама тежа у односу на изворни модел М-16 пуне дужине. Дејствује јединачно или кратким рафалима од три метка. Значајне измене у односу на М16а2 су дужина цеви смањена на 368 -{mm}- и целог оружја на 838 -{mm}-, кундак са телескопским извлачењем и шина система "пикантини"„пикантини“ на поклопцу сандука, која омогућава монтажу великог броја оптичких уређаја. Као и код претходних модела, постоји могућност монтаже потцевног бацача граната М-203. На поткундак је могуће монтирати рукохват или ножице ради боље контроле оружја.

Поред познатих великих произвођача, од којих поједини доминирају светским тржиштем већ скоро читав век, као што су "Хеклер„Хеклер и Кох"Кох“, "ФН"„ФН“, "Мадсен"„Мадсен“ и "Берета"„Берета“, последњих деценија су се појавиле савремене и квалитетне конструкције из земаља које су до недавно биле увозници, а не произвођачи. Ту спадају Иран, Израел, Мексико, Индија, Индонезија, Аустралија и Јужна Африка.

Пратећи опште трендове и фабрика [[Застава Оружје]] је према спецификацијама [[Војска Србије|Војске Србије]] модернизовала своју породицу пешадијског наоружања, засновану на систему Калашњикова и увела у производњу модел [[Застава М21|М-21]] <ref>http://web.archive.org/web/20080116184610/http://www.danas.co.yu/20040812/terazije1.html Данас, 12. август 2004.</ref>. Оружје је конструисано око метка 5,56 × 45 -{NATO}-. Производи се у три верзије: "[[Застава М21|М-21]]", "М„М-21С"21С“ и "М„М-21 аутомат“. [[Застава М21|М-21]] је јуришна пушка пуне дужине од 1000 -{mm}-, док су остале две верзије карабини дужине 915, односно 815 -{mm}-. (Све дужине су са расклопљеним кундаком).

[[Застава М21|Застава М-21]] има уграђену шину система "Пикантини"„Пикантини“, која омогућава постављање различитих оптичко-електронских уређаја који одговарају НАТО стандарду. Дејствује јединачно или рафално, а према жељи наручиоца "Застава"„Застава“ производи и верзије које дејствују кратким рафалима од по три метка. Постоји могућност монтаже потцевног бацача граната БГП-40 калибра 40 -{mm}-, који је развијен по узору на руски "Кастјор"„Кастјор“, БГ-15 и БГ-30 и омогућава директно гађање циља под малим углом. Поред кочнице и регулатора паљбе са десне стране оружја, типичне за Калашњиков, пушка је опремљена још једним са леве стране, изнад пиштољског рукохвата. Команде са леве и десне стране су синхронизоване. Кундак и поткундак, који су на ранијим верзијама израђивани од дрвета, замењени су деловима од полимера високе отпорности. Оквири са 30 метака одговарају НАТО стандарду -{STANAG}- и израђују се у две верзије: од метала и од полимера.<ref>[http://www.zastava-arms.rs/ Zastava Arms<!-- Bot generated title -->]</ref>

Концепт је поново оживљен у [[II светски рат| II светском рату]], када је за потребе британских јединица за специјалне операције СОЕ направљен карабин Де Лајл {{јез-енг|DeLisle carbine}}. Конструктор, Вилијам де Лајл {{јез-енг|William DeLisle}}, је направио интегрално пригушени карабин користећи делове више постојећих оружја. Као основа је узета пушка Ли Енфлид модел -{III}- са затварачем прилагођеним калибру .45 -{ACP}-. Сандук је измењен, тако да прима стандардни оквир „Колта“ М1911. У Де Лајл је уграђивана модификована цев са лежиштем метка аутомата „Томпсон М1A1“. Показао се као изузетно тихо и поуздано оружје и са успехом је кориштен у [[II светски рат| II светском рату]] и Малајској кризи. Де Лајлов карабин је са само 167 произведених примерака једно од најређих оружја из [[II светски рат|II светског рата]].<ref>[http://www.valkyriearms.com/delisle.htm Valkyrie Arms Delisle Page<!-- Bot generated title -->]</ref> Развијен је и протитип у верзији са преклопним кундаком, преузетим са аутомата "Стерлинг"„Стерлинг“ и пиштољским рукохватом, али никада није ушао у произвоњу.

Данас се у САД на комерцијалном тржишту "карабинима"„карабинима“ називају и оружја на пиштољску муницију, која се пуне оквиром великог капацитета, продужене цеви, изведена из аутомата и којa дејствују само јединачно. На овај начин произвођачи оружја избегавају законску класификацију "оружја„оружја за напад"напад“ {{јез-енг|assault weapon}}, чија продаја и поседовање потпада под Савезни акт о оружју {{јез-енг|National Firearms Act}} и Акт о контроли ватреног оружја {{јез-енг|Gun Control Act}}. За многе власнике који би волели легално да поседују аутомат, ово представља прихватљив компромис. Иако су у функционалном смислу идентични пиштољским карабинима, ово су у ствари прерађени аутомати. Примери за ово су Бушмастер Карбон 15, калибра 9 -{mm}- {{јез-енг|Bushmaster Carbon 15}}, -{FN PS90}- и "Хеклер„Хеклер и Кох"Кох“ -{HK94}-.

У појединим историјским изворима се може наћи и назив "машински„машински карабин“. Ово је у појединим периодима било званично име за поједине аутомате, као што су, рецимо, британски "Стен"„Стен“ и аустралијски "Овен“„Овен“.

== ИзвориРеференце ==