Карин — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м navodnici |
|||
Ред 22:
| деца =
}}
'''Марко Аурелије Карин''', био је римски цар од [[283]]. године до јула [[285]]. године. Био је старији син цара [[Кар]]а, за време чије владавине је управљао западним делом [[Римско царство|Царства]].
Карин је имао успеха у рату против [[Германи|Германа]], али је касније напустио овај фронт и прешао у Рим.
После Карове смрти, војска је тражила да се врати са Истока, а цар [[Нумеријан]], млађи Каров син био је принуђен да то прихвати. Током повратка, [[Нумеријан]] је био убијен, а [[Диоклецијан]] је био проглашен за цара.
Чувши за то, Карин је кренуо према Истоку да се сусретне са Диоклецијаном. На путу кроз [[Панонија|Панонију]] или негде у близини [[Верона|Вероне]], Карин је сузбио једног узурпатора, [[Јулијан (узурпатор)|Јулијана]] и у [[Мезија|Мезији]] се приближио Диоклецијановим трупама.
Када је почела [[Битка за Маргум|битка код Мораве]], Карин је имао више успеха, али је цара изненада убио један незадовољни војник, што је довело до Диоклецијанове победе. По другом извештају, у бици је више успеха од почетка имао Диоклецијан.
По традицији, Карин је био један од најгорих римских царева.
== Биографија ==
Ред 38:
Када је [[Кар]] повео рат против Персијанаца, мотиви привржености као и политике руководили су га обезбеди срећу својој породици, остављајући старијем сину војске и провинције на Западу. Вест коју је ускоро добио а која се тицала Кариновог понашања испунила га је срамом и жалошћу; такође није скривао одлуку да задовољи јавност тешким правним поступком и адоптира на место недостојног сина храброг и врлог [[Констанције I Хлор|Констанција]], који је у то време био управник Далмације. Констанцијево уздизање одложено је на неко време, а очева смрт ослободила Карина узди бојазни и пристојности.
По примању вести о превременој Нумеријановој смрти и [[Диоклецијан]]овом уздизању на власт, у пуној журби кренуо је из Галије да предухитри ривала. Супротстављене војске нашле су се у [[Мезија|Мезији]]. Уследило је више сукоба. На крају је одлучујућа битка [[Битка за Маргум|вођена код Марга]]. Карин је однео превагу, али у моменту тријумфа убио га је један од његових официра, чију част је повредио током својих раскалашних уживања.
Историчари се слажу у описивању карактера овог цара у најмрачнијим бојама. Додуше, неоспорно је да није оскудевао у врлини и војној вештини када је узднигнут на власт, што је и доказао како енергијом којом је сузбио извесне подривачке покрете у Галији тако и успешним руковођењем свог последњег похода; али током већег дела своје кратке владавине препуштао се задовољавању најбруталнијих жудњи и није презао од тога да угњетава или чини свирепа дела над својим подређенима. Државни послови су потпуно занемаривани — најчеститији који су га окруживали протеривани су или убијани, а највиши положаји поверивани озлоглашенима који су га помагали у задовољствима. Имао је девет жена и одбацивао их брзим редом, а двор, испуњен гомилом извођача, плесача, блудница и подводача, представљао је сталну позорницу нереда и неумерености. Са осећајем горчине примећено је да су у овом владару била присутна [[Елагабал]]ова чулна изопаченост у комбинацији са хладном [[Домицијан]]овом свирепости. Његово право на наклоност маса почивало је на расипној величанствености показаној на прослави игара у част свог брата и себе. Чини се да су оне у погледу фантастичног сјаја надмашиле све претходне представе; појединости које је Вописк пренео данашњим поколењима врло су необичног и изванредног описа.
| |||