Крајстчерч — разлика између измена

Демографска слика града је јако шаренолика. По последњем изјашњавању становништва овог подручја, приметан је раст оних који се изјашњавају као „новозеланђани“, а велика већина изјашњених „новозеланђана"„новозеланђана“ припада белој етничкој групи. Отприлике око 62% укупне домородачко-пацифичке групе становништва које живи на Јужном Острву, живи у Крајстчерчу и Кантерберију, што представља око 11,500 људи. Популација самоанаца чини око половину ове групе, док другој половини припадају становници Кукових Острва, Фиџија, Токелауа, Ниуеа и Тонге.

Градске власти Крајстчерча су донеле одлуку да град наставе да уређују и изграђују у складу са прописима који би задовољили критеријум према којем би град био проглашен „Градом башта и цвећа"цвећа“ а што је за последицу имало трошак од 2 милиона новозеландских долара, као и низ прописа, попут оног да се градска бизнис зона површински значајно умањи, да се лимитира висина зграда у центру града, као и уступи већи простор зеленим површинама и парковима.

Одлуком градског већа да се град у већој мери окрене развијању туризма, фебруара 1995. године је поново стављена у функцију једна трамвајска линија дужине 2,5 километара, са неколико оригиналних трамвајских кола претворених у покретне кафиће и средство за превоз туриста, која и данас дан успешно фунционише, и једина је такве врсте у овом делу света (слична таква постоји још и у Сан Франциску у Калифорнији). Овај мали али јако значајан детаљ у мозаику који чини комплетну слику централног градског језгра, даје граду својеврстан шмек енглеског градића (упркос чињеници да град са околином има тек нешто мање од пола милиона становника), а у очима туриста га чини „најевропскијим градом"градом“ у Аустралазији.

Англиканска катедрала „Христова Црква"Црква“ по којој је и сам град добио име, сматра се најзначајнијим историјским објектом у граду. Изграђена је у другој половини 19-тог века на централном градском тргу, названом по самој катедрали (катедралски трг), и то након званичног добијања статуса града. Грађена је по узору на истоимену катедралу у Оксфорду у Енглеској (који се између осталог, налази у истоименој провинцији (Кантербери) по којој је и област на Новом Зеланду чије је средиште Крајстчерч, добио име. Катедрала је седиште бискупије те области.

Овај немили догађај је изазвао прво икада објављивање ванредног стања на нивоу читаве државе, а последице земљотреса су поред људских жртава, биле катастрофалне и по градску инфрастуктуру. Неколико високоетажних модерних објеката у самом центру града се срушило, градска англиканска катедрала по којој је град био препознатљив је по први пут у историји у потпуности остала без свог чувеног каменог торња док је и сама црква претрпела значајне последице, католичка базилика „Светог Духа"Духа“ је такође изгубила оба торња и претрпела велику штету, док је 70% градске насељене зоне било поплављено, и остало без струје и воде.