Лајденска скала — разлика између измена

'''Лајденска скала''' је температурна скала која се користила за калибрацију индиректних мерења на ниским температурама почетком двадесетог века, тако што је пружала конвенционалне вредности (у [[келвин]]има, тада названим "степени„степени Келвина") [[напон паре|напона паре]] [[хелијум]]а. Користила се за температуре испод -183°-{C}-, почетну тачку [[Међународна температурна скала|Међународне температурне скале]] 1930их година<ref>Awbery, J. H.; [http://ej.iop.org/links/rBN0TrIu4/oMvHcjH_2xGtgmnTav5vpA/rpv1i1p161.pdf ''Heat''], Rep. Prog. Phys. 1934, No. 1, [http://www.iop.org/EJ/abstract/0034-4885/1/1/308/ pp. 161–197] doi:10.1088/0034-4885/1/1/308.</ref>.

Постојали су наводи <ref>Hubbard, Joanna; [http://tea.armadaproject.org/hubbard/4.3.2000.html Are icebergs made of salt water or fresh water?] (April 3, 2000)</ref> да је ова скала заправо келвинова скала померена тако да су [[тачка кључања|тачке кључања]] [[водоник]]а и [[кисеоник]]а 0 и 70, респективно, али ово вероватно није истина. Кисеоник при [[стандардна атмосфера|стандардној атмосфери]] кључа на температури између 90.15 и 90.18 K. За водоник, та температура зависи од молекуларне варијације. Тачка кључања је 20.390 K за "обичан"„обичан“ водоник (сачињен од 75% [[ортоводоник]]а и 25% [[параводоник]]а) и 20.268 K за чист параводоник. По наведеној дефиницији, [[апсолутна нула]] би била на -20.15 °L.